Zadivljeni prirodom!

ZAHVALJUJUĆI naučnim istraživanjima, čovek je saznao mnogo o svemiru i zakonima koji vladaju u njemu. Sada bolje razumemo njegovu strukturu — počev od najsitnijih delića materije pa sve do neizmernih kosmičkih prostranstava. Međutim, ono što tek treba da naučimo je prosto nepojmljivo.

Planeta na kojoj živimo zauzima samo neznatan deo svemirskog beskraja. Pa ipak, zadivljeni smo izuzetnom složenošću i lepotom prirode koja krasi naš zemaljski dom — predivni cvetovi, predeli pred kojima zastaje dah, blistavo perje ptica, krila leptira, vatreni zalazak sunca ili osmeh voljene osobe.

Mnogi ljudi u materijalnom svemiru nalaze dovoljno dokaza na osnovu kojih veruju da postoji inteligentan Prauzrok. Prema njihovim rečima, fizički zakoni su po svemu sudeći precizno podešeni kako bi omogućavali postojanje života. Ukoliko bi se procesi u svemiru neznatno drugačije odvijali, život u njemu ne bi bio moguć. Pa ipak, život buja svuda oko nas sa svom svojom čudesnom raznolikošću.

Kosmolog Pol Dejvis piše: „Dok kosmička drama ide svojim tokom, izgleda kao da postoji scenario — skladan plan po kom se sve odvija... Priroda se ne sastoji samo od nasumičnog smenjivanja jednog događaja za drugim, u njoj dolaze do izražaja genijalno isprepleteni matematički zakoni.“ Neki naučnici se slažu s Dejvisom. Drugi ne dele njegovo mišljenje.

Primera radi, dobitnik Nobelove nagrade fizičar Stiven Vajnberg je jednom prilikom izjavio: „Što više razumemo svemir, čini se da je teže dokučiti njegov smisao.“ Međutim, on je takođe rekao da „ponekad izgleda da je priroda mnogo lepša nego što je neophodno... Skoro je nemoguće odupreti se pomisli da sva ta lepota postoji zbog nas“.

Šta je od toga istina? Ako postoji precizno podešavanje, zar to ne znači da postoji i Tvorac, Stvoritelj koji je sve osmislio i pokrenuo sa svrhom? Da li naš život i svemir imaju svrhu postojanja? Ili smo nastali slučajno, delovanjem slepih fizičkih sila? Ova pitanja biće podrobnije osmotrena u narednim člancima.