„Ne brinite se“

„Na našem računu u banci nije ostalo ništa, a više nismo imali ni ušteđevinu koja je bila na ime naše dece. Mesecima nismo imali nikakve prihode.“

● Vodio sam školu u jednom seoskom području u Indiji, i to je dobro išlo. Jedno vreme je u toj školi bilo oko 500 učenika. A onda je jedna ugledna škola iz grada počela da šalje autobuse u naš kraj, i bilo je lako upisati se u tu školu. Razumljivo je što su se mnogi moji učenici tamo prebacili. Zapravo, broj učenika u mojoj školi se smanjio sa oko 500 na oko 60. Da stvari budu gore, negde u to vreme jedan školski službenik nije ispoštovao ugovor koji smo imali i dugovao mi je novac. S obzirom na brojno školsko osoblje koje je trebalo isplaćivati, zapao sam u finansijsku krizu.

Seo sam sa svojom porodicom kako bismo porazgovarali o ovom problemu. Svi smo imali samopožrtvovan duh i trudili smo se da primenimo Isusov savet da nam ’oko bude bistro‘ kada je reč o finansijama. Drugim rečima, da ne trošimo više nego što možemo sebi priuštiti (Matej 6:22, 25). Neko vreme nismo vozili kola zbog troškova za gorivo i održavanje. Smanjili smo troškove hrane tako što smo je kupovali uveče kada prodavci snize cenu onoga što ostane. Takođe smo smanjili broj namirnica u obrocima.

Pošto smo Jehovini svedoci, smatramo da je važno da se sastajemo sa suvernicima na našim hrišćanskim sastancima (Jevrejima 10:25). Premda smo imali finansijskih problema, odlučili smo da ne propuštamo sastanke i kongrese, čak i ako je to značilo da treba daleko da putujemo. Naša služba propovedanja podrazumeva i proučavanje Biblije s ljudima koji žive daleko od nas. Za to smo koristili motor umesto kola. Naravno, na motoru se mogu voziti samo dve osobe.

Ali to nije značilo da smo u službi propovedanja provodili manje vremena. Naprotiv, moja žena i ćerka su provodile više vremena nego inače razgovarajući s ljudima o Bibliji. One su ponekad pešačile šest do osam kilometara u jednom smeru da bi proučavale Bibliju sa zainteresovanim osobama. Moj sin i ja smo se takođe trudili da više vremena posvetimo tome.

Sada finansijski malo bolje stojimo. Naša porodica je tokom ovog teškog perioda naučila da ne pridaje preveliku važnost materijalnim stvarima. Takođe smo naučili da se ne brinemo previše o onome nad čim nemamo kontrolu. Ustanovili smo da je stih iz Psalma 55:22 veoma ohrabrujuć. Tu stoji: „Baci na Jehovu breme svoje, i on će te podupreti. Neće nikada dati da pravednik posrne.“ Ove reči su se pokazale potpuno istinitim u vreme kada smo imali velike finansijske probleme (Priloženo).