Šareni vodomar

POPUT tirkizne ili blistavoplave munje, on strelovito zaranja u vodu i zatim brzo izranja mašući krilima, s ribom u kljunu. To je ono što ljudi obično vide pri prvom susretu s vodomarom, šarenom pticom velike glave i kljuna. Međutim, ne love svi vodomari ribu. Neke vrste više vole guštere, zmije, račiće ili pak insekte koje često hvataju u letu. Osim toga, samo oko trećine svih vrsta vodomara živi u blizini vode. Njihovo stanište se proteže od gustih tropskih šuma preko koralnih ostrva do pustinja. Jedan od pustinjskih stanovnika je crvenoleđi vodomar koji živi u sušnoj unutrašnjosti Australije.

Vrste koje love ribu su pravi majstori svog zanata. Vodomar najčešće strpljivo vreba svoj plen s grane. Čim ga spazi, spreman je da smesta zaroni, instinktivno računajući na prelamanje svetlosti koje donekle vizuelno menja položaj ribe. Zatim se obrušava prema vodi, mašući krilima da bi dobio na brzini. Ako je riba blizu površine, samo će je brzo zgrabiti. U suprotnom, vodomar savija krila unazad i poput strele zaranja u vodu. „On lovi izuzetno vešto, bez oklevanja i nepogrešivo“, navodi se u knjizi The Life of Birds. Vodomari čak uspevaju da ulove više riba odjednom! Primećeno je da neki koji žive u hladnim oblastima zaranjaju u vodu kroz tanak led. U Australiji je jedna vrsta vodomara viđena kako hvata male rečne životinje koje su se razbežale pred kljunarom koji je uzburkao vodu u potrazi za hranom.

 Udvaranje i svijanje gnezda

Rituali udvaranja mnogih vodomara su prilično zabavni. Kod nekih vrsta, mužjak i ženka započinju vezu jureći se u letu, nakon čega mužjak pokazuje svoje veštine pravljenja gnezda. U želji da zadobije naklonost ženke, on joj takođe donosi ukusne zalogaje.

Gnezda vodomara nisu nalik na gnezda drugih ptica. Neki od njih prave svoj dom u šupljini na kraju tunela koji iskopaju u strmoj rečnoj obali, nekom jarku ili u šljunku. Drugi se nastanjuju u zečjim jazbinama ili rupama u drveću.

Da bi napravio gnezdo ispod zemlje, vodomar kopa tunel dugačak oko jedan metar. Međutim, nije lako početi s kopanjem. Neke vrste rešavaju taj problem tako što se ispruženog vrata kljunom zalete direktno u rečnu obalu, što je veoma opasno jer se ptica pri tom može onesvestiti ili stradati! U tropskim prašumama na Novoj Gvineji i na severu Australije, rajski vodomar ima običaj da iskopa rupu u termitnjaku. Izgleda da pridošlice ne smetaju termitima koji poprave štetu nakon što ptice odgaje mlade i napuste gnezdo.

Briga o potomstvu takođe zahteva mnogo truda. Jedan čovek je u Africi posmatrao par vodomara koji je za svojih pet ptića svakog dana donosio između 60 i 70 ribica, ne računajući ono što su morali da ulove za sebe. Jedan mužjak je sam odgajio potomstvo iako je ženka uginula četiri dana pre nego što su se ptići izlegli. Kod nekih vrsta, ptice koje nemaju mlade pomažu roditeljima tako što leže na jajima i kasnije brinu o podmlatku.

Od Irske do Solomonovih ostrva

Običan vodomar prebiva na širokom području koje se proteže od Irske na severozapadu preko Evrope i Rusije do Solomonovih ostrva na jugoistoku. Pošto su u nekim od tih oblasti zime izuzetno hladne, ovo je jedna od nekoliko vrsta vodomara koje migriraju, prelazeći pri tom i po 3 000 kilometara. Priličan broj običnih vodomara, kao i šaraca i belogrlih vodomara može se videti u Izraelu pored Galilejskog mora i duž reke Jordan. Tu je Isus Hrist verovatno viđao ove ljupke ptice i posmatrao njihove aktivnosti. (Videti okvir „Pogledajte ptice nebeske“.)

Među najpoznatijim vodomarima je australijska kukabura. Dugačka je oko 43 centimetra i ima snažan kljun dug osam centimetara. Ova ptica s perjem smeđe boje čest je gost u australijskim dvorištima. Poznata je po svom kreštavom „smehu“ i odvažan je lovac na čijem jelovniku se nalaze i zmije od kojih su neke čak metar dugačke! *

Premda vodomari imaju malo prirodnih neprijatelja, njihov broj opada usled zagađivanja reka i uništavanja šumskih staništa. Blizu 25 vrsta vodomara ubraja se u različite kategorije na listi ugroženih vrsta — od onih kojima preti opasnost do onih koje su na ivici istrebljenja. Nadajmo se da će nastojanja da se očuva prirodna sredina doprineti opstanku ove prelepe i vrlo zanimljive ptice.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 17. strani]

„POGLEDAJTE PTICE NEBESKE“

Isus Hrist je pažljivo posmatrao prirodu i često je svoja zapažanja koristio u promišljenim poređenjima pomoću kojih je prenosio ljudima moralne pouke i istinu o Bogu. Primera radi, Isus je rekao: „Pogledajte ptice nebeske, jer one ne seju niti žanju niti skupljaju u žitnice, a ipak ih vaš nebeski Otac hrani. Zar vi niste vredniji od njih?“ (Matej 6:26). To je zaista dirljiva pouka o Božjoj ljubavi prema ljudima!