Najmanji slepi miš

● U pećinama nedaleko od vodopada Saj Jok u Tajlandu, biolog Kiti Tonglongja je 1973. sa svojim timom sakupio više od 50 primeraka nepoznate vrste slepih miševa. Nekoliko njih je poslao doktoru Džonu Hilu, stručnjaku Britanskog prirodnjačkog muzeja u Londonu. Nažalost, tajlandski biolog je preminuo ne saznavši da je otkrio novu vrstu slepih miševa koju je dr Hil u njegovu čast nazvao Craseonycteris thonglongyai. Ova vrsta je poznata i kao svinjonosi šišmiš.

Budući da je dugačak oko tri centimetra i ima raspon krila oko trinaest centimetara, ovo je najmanji poznati slepi miš i jedan od najmanjih sisara. U stvari, toliko je sićušan da je dobio naziv slepi miš bumbar. Karakterističan je i po tome što nema rep, ima svinjoliku njuškicu i velike uši sa uvećanim tragusima, to jest izraštajima na ulazu ušnih školjki.

Malo stanište

Slepi miševi bumbari se mogu naći samo u Nacionalnom parku Saj Jok u Tajlandu i u nekim delovima susednog Mjanmara. Poput mnogih svojih rođaka, i oni koriste eholokaciju kada love insekte. Krila su im prilično velika u odnosu na telo, pa s lakoćom lebde i hvataju plen čak i u krošnjama drveća. Kad traže prenoćište, biraju toplije gornje delove krečnjačkih pećina s visokim tavanicama i brojnim udubljenjima — mesta gde su bezbedniji i ne gube puno telesne toplote, što je veoma važno za ove majušne sisare. Nema sumnje da je Stvoritelj ovim neobično zanimljivim životinjicama podario izvanredan instinkt i sposobnosti! (Otkrivenje 4:11).

Budući da je slepi miš bumbar izuzetno redak i prebiva na veoma malom području, preti mu opasnost od izumiranja ukoliko se okolnosti ne promene. Iako se ulaže trud da se ovoj vrsti obezbedi bolja zaštita, njen opstanak je i dalje ugrožen zbog nestajanja šuma, seče drveća, izgradnje puteva i turizma. Vreme će pokazati da li će ovaj sićušni sisar odoleti ljudskom upadu u njegovo krhko stanište.

[Okvir/Slika na 21. strani]

NAJVEĆI I NAJMANJI

Postoji skoro 1 000 vrsta slepih miševa, i to su jedini sisari koji lete. Najveći među njima (1), zvani leteće lisice, mogu imati raspon krila veći od metar i po i biti teški oko kilogram. Poređenja radi, slepi miševi bumbari (2) imaju raspon krila oko trinaest centimetara i teški su samo dva grama.

[Izvor slike na 21. strani]

Fotografije: © Merlin D. Tuttle, Bat Conservation International, www.batcon.org