Automatska navigacija

VEROVATNO ste se lično uverili koliko je teško snaći se u nepoznatom gradu. Kako onda moreplovci uspevaju da ostanu na pravom putu dok plove ogromnim okeanima gde nema nikakvog orijentira? Sam kompas im nije od pomoći ako ne znaju gde se nalaze u odnosu na svoje odredište. Tek nakon otkrića sekstanta i pomorskog hronometra 1730-ih, pomorci su mogli tačno da odrede svoj položaj i unesu putanju broda na kartu. Svaki taj proračun je iziskivao sate i sate rada.

Danas vozači u mnogim zemljama koriste relativno jeftine uređaje koji su povezani sa Sistemom za globalno pozicioniranje (GPS). Dovoljno je da u uređaj unesete adresu svog odredišta. Na ekranu će se pojaviti vaš tačan položaj, a uređaj će vas usmeravati prema mestu do kog želite da stignete. Kako to funkcioniše?

Uređaji za satelitsku navigaciju oslanjaju se na oko 30 satelita. Svaki satelit emituje signal kojim saopštava svoj položaj i vreme emitovanja signala, s preciznošću koja se meri milijarditim delićima sekunde. Nakon što vaš uređaj primi signale od nekoliko satelita, on tačno izračunava koliko je bilo potrebno da signal stigne od satelita do vašeg prijemnika. Koristeći te informacije, on određuje vaš položaj. Možete li da zamislite složenost matematičkih operacija koje su potrebne za to? Za nekoliko sekundi, uređaj računa rastojanje do tri satelita koji su hiljadama kilometara udaljeni od Zemlje i kreću se u različitim pravcima brzinom od više kilometara u sekundi.

Profesori Bradford Parkinson i Ajvan Geting izumeli su GPS početkom 60-ih godina prošlog veka. Premda je najpre bio napravljen za vojne potrebe, kasnije je stavljen na raspolaganje javnosti, a u širokoj primeni je od 1996. Nema sumnje da je GPS prijemnik čudo kompjuterske tehnologije, ali da li je to prvo sredstvo za automatsku navigaciju?

[Izvor slike na 8. strani]

Zemlja: Based on NASA photo