Mladi pitaju

Da li je pogrešno što želim malo privatnosti?

Stavi znak ✔ pored onoga što bi najverovatnije pomislio u sledećim situacijama:

1. Ti si u svojoj sobi, a vrata su zatvorena. Tvoj brat ili sestra upada bez kucanja.

◯ ’Nema problema... I ja to isto radim.‘

◯ ’Kakav bezobrazluk! Šta bi bilo da se presvlačim?‘

2. Razgovaraš s prijateljem preko telefona a tvoja mama se zadržava u blizini i očigledno sluša svaku reč.

◯ ’Nema veze... Nemam šta da krijem.‘

◯ ’Grozno! Kao da me špijunira!‘

3. Samo što si stigao kući a mama i tata te zasipaju pitanjima. „Gde si bio? Šta si radio? S kim si bio?“

◯ ’Ne smeta mi... Ionako im sve govorim.‘

◯ ’Tako me nerviraju! Uopšte nemaju poverenja u mene!‘

DOK si bio mlađi, verovatno ti privatnost nije bila toliko važna. Kada bi ti mlađi brat ili sestra upali u sobu, nisi se ljutio. Kada su ti roditelji postavljali pitanja, odgovarao si bez oklevanja. Tada je tvoj život za njih bio poput otvorene knjige. Ali, sada ponekad želiš da imaš više privatnosti. „Volim da neke stvari jednostavno zadržim za sebe“, kaže 14-godišnji Kristijan. *

Otkud odjednom takva želja za privatnošću? Delimično zbog toga što odrastaš. Na primer, zbog promena koje zapažaš na telu tokom puberteta, sada si stidljiviji i  nesigurniji — čak i u krugu svoje porodice. Dok odrastaš, takođe sve više osećaš potrebu da o nekim stvarima nasamo razmišljaš. To je znak da razvijaš „sposobnost prosuđivanja“, na šta Biblija podstiče mlade (Poslovice 1:1, 4; Ponovljeni zakoni 32:29). Čak se i Isus povukao na „pusto mesto“ da bi duboko razmišljao (Matej 14:13).

Naravno, i dalje treba da slušaš roditelje i oni imaju pravo da znaju šta se događa u tvom životu (Efešanima 6:1). Ali, kada se njihova potreba da budu u toku sukobi s tvojom potrebom da budeš samostalan, može doći do nesuglasica. Kako se one mogu rešiti? Osmotrimo dva područja gde se najčešće javljaju problemi.

Kada želiš da budeš sam

Postoje brojni opravdani razlozi zbog kojih želiš da budeš sam. Možda ti je samo potrebno da se ’malo odmoriš‘ (Marko 6:31). Ili, kada se moliš, želiš da postupiš u skladu sa savetom koji je Isus dao učenicima: „Uđi u svoju najskrovitiju sobu i zatvori vrata, pa se pomoli svom Ocu“ (Matej 6:6; Marko 1:35). Problem može nastati kada zatvoriš vrata svoje sobe (ukoliko je imaš) a roditelji ne misle da si to učinio da bi se molio! S druge strane, tvoja braća i sestre možda ne razumeju tvoju potrebu da budeš sam.

Šta možeš da uradiš. Umesto da pretvoriš svoju sobu u ratno područje, poslušaj sledeće savete.

● Kada su u pitanju braća i sestre, nastoj da im postaviš nekoliko razumnih pravila kako bi te ponekad ostavili samog. Ukoliko je potrebno, zamoli roditelje za pomoć.

● Kada su u pitanju tvoji roditelji, pokušaj da razumeš njihovo gledište. „Mama i tata nekad proveravaju šta radim“, kaže 16-godišnja Rebeka. „Ali, da budem iskrena, da sam na njihovom mestu i ja bih tako postupala — posebno kada znam s čime se sve mladi danas suočavaju!“ Možeš li poput Rebeke prepoznati šta zapravo brine tvoje roditelje? (Poslovice 19:11).

● Iskreno se zapitaj: ’Da li svojim roditeljima pružam razlog za sumnju da radim nešto loše iza zatvorenih vrata? Da li sam toliko tajnovit da im se čini da moraju pribegavati posebnim taktikama kako bi  saznali šta se dešava u mom životu?‘ U suštini, što si otvoreniji sa svojim roditeljima, oni će biti manje sumnjičavi. *

Vreme je za akciju. Zapiši kako bi s roditeljima mogao započeti razgovor o ovoj temi.

․․․․․

Izbor prijatelja

Sasvim je prirodno da tokom puberteta počneš da sklapaš prijateljstva van kuće. Takođe je normalno da roditelje zanima s kim se družiš i šta radite kada ste zajedno. Oni na to gledaju kao na svoju obavezu — nešto što moraju da čine. Međutim, u tvojim očima se njihova briga ponekad graniči s paranojom. „Volela bih da mogu da napišem poruku na mobilnom telefonu ili pošaljem mejl a da mi roditelji ne gledaju svakih deset minuta preko ramena i pitaju s kim se to dopisujem“, kaže 16-godišnja Ema.

Šta možeš da uradiš. Umesto da dozvoliš da tvoja prijateljstva postanu prepreka između tebe i roditelja, pokušaj da primeniš sledeće savete.

● Otvoreno pričaj roditeljima o svojim prijateljima i upoznaj ih s njima. Na kraju krajeva, sigurno ti se ne sviđa ideja da tvoji roditelji izigravaju detektive, ali šta im drugo preostaje ako ne znaju ništa o tvom društvu? Ne zaboravi da su oni svesni toga da će prijatelji veoma uticati na tebe (1. Korinćanima 15:33). Što više znaju o onima s kojima provodiš vreme, manje će brinuti zbog tvog izbora prijatelja.

● Dok razgovaraš s roditeljima o toj temi, pokaži poštovanje. Nemoj ih optuživati da su previše nametljivi. Umesto toga, mogao bi reći nešto poput: „Imam osećaj da se sve što kažem prijateljima ispituje i meri. Zbog toga mi je teško da razgovaram s njima i o najobičnijim stvarima.“ Možda će ti roditelji dati više privatnosti u pogledu druženja (Poslovice 16:23).

● Iskreno se pitaj: Da li se radi o privatnosti ili tajnovitosti? Dvadesetdvogodišnja Branka kaže: „Ako živiš s roditeljima i vidiš da imaju neke bojazni, trebalo bi da razmišljaš: ’Nemam šta da krijem jer ne radim ništa loše.‘ S druge strane, ako imaš potrebu da nešto skrivaš, onda se radi o nečem drugom.“

 Vreme je za akciju. Zapiši kako bi s roditeljima mogao započeti razgovor o ovoj temi.

․․․․․

Privatnost i ti

Sada imaš priliku da razmisliš o tome kako možete rešiti neke nesuglasice u pogledu privatnosti.

1. korak: Utvrdi u čemu je problem.

U čemu smatraš da ti treba više privatnosti?

․․․․․

2. korak: Uzmi u obzir gledište roditelja.

Šta misliš da ih zapravo brine?

․․․․․

3. korak: Potraži rešenja.

(a) Da li nečim nesvesno doprinosiš problemu? Zapiši šta bi to moglo biti.

․․․․․

(b) Šta bi mogao da promeniš kod sebe?

․․․․․

(v) Šta bi želeo da roditelji učine s njihove strane?

․․․․․

4. korak: Razgovarajte o tome.

Izaberi pravi trenutak da razgovaraš s roditeljima o onome što si zapisao.

Više članaka iz serije „Mladi pitaju“ može se naći na vebsajtu www.watchtower.org/ype

[Fusnote]

ZA RAZMIŠLJANJE

● Zbog čega roditelji imaju pravo da znaju šta se dešava u tvom životu?

● Kako ti to što nastojiš da imaš bolju komunikaciju s roditeljima može pomoći u budućnosti u komunikaciji s drugim ljudima?

[Okvir/Slike na 19. strani]

ŠTA KAŽU TVOJI VRŠNJACI

„Ako mladi otvoreno razgovaraju o svemu s roditeljima, oni će imati manje razloga da čitaju njihove mejlove i poruke na mobilnom telefonu kako bi saznali šta im se dešava u životu“

„Ne bi mi smetalo da roditelji čitaju moje mejlove. U nekim zemljama poslodavac ima pravo da proverava elektronsku poštu zaposlenih. Zašto onda roditelji ne bi mogli da čitaju mejlove svoje dece?“

„Roditelji ne žele da ti se dogodi nešto loše i ponekad može izgledati kao da zadiru u tvoju privatnost. To može da zasmeta. Ali, iskreno govoreći, da sam ja roditelj, verovatno bih postupala na isti način“

[Slike]

Iden

Kevin

Alana

[Okvir na 21. strani]

SAVET RODITELJIMA

● Vaš sin je u sobi i vrata su zatvorena. Da li treba da uđete bez kucanja?

● Vaša ćerka je otišla u školu i u žurbi zaboravila da ponese mobilni telefon. Da li ćete ga uzeti i pročitati njene sačuvane poruke?

Nije lako odgovoriti na ova pitanja. S jedne strane, imate pravo da znate šta se događa u životu vašeg deteta i odgovornost da brinete o njegovoj bezbednosti. S druge strane, ne možete stalno lebdeti nad svojim detetom, proveravajući ga i prateći svaki njegov korak. Kako onda možete zadržati ravnotežu?

Prvo, shvatite da detetova želja za privatnošću ne ukazuje uvek da ono radi nešto loše. Najčešće je to sastavni deo odrastanja. Privatnost pomaže vašem detetu da se postepeno osamostali dok sklapa prijateljstva i dolazi do rešenja nekih problema koristeći svoj razum (Rimljanima 12:1, 2). Privatnost takođe pomaže mladima da razvijaju sposobnost prosuđivanja, što je neophodna osobina kako bi izrasli u odgovorne odrasle osobe (1. Korinćanima 13:11). Ona im takođe pruža priliku da dobro razmisle pre nego što odgovore na teška pitanja o svojim verovanjima i moralnim načelima (Poslovice 15:28).

Drugo, budite svesni da se vaše dete može ljutiti i buniti ukoliko pokušate da upravljate njegovim životom i u najmanjim stvarima (Efešanima 6:4; Kološanima 3:21). Da li to znači da treba da se povučete? Ne, jer ste vi i dalje roditelj. Međutim, vaše dete treba da oblikuje svoju savest (Ponovljeni zakoni 6:6, 7; Poslovice 22:6). Na kraju krajeva, usmeravanje je mnogo efikasnije od nadziranja.

Treće, razgovarajte o ovoj temi s detetom. Neka vam kaže šta mu smeta. Da li postoje situacije u kojima biste mogli da budete popustljiviji? (Filipljanima 4:5). Vaše dete treba da zna da će imati izvesnu meru privatnosti pod uslovom da ne izneveri vaše poverenje. Recite mu koje će posledice uslediti ukoliko bude neposlušno i pri tom budite dosledni. Nema sumnje da možete pružiti detetu meru privatnosti i ujedno ispuniti svoju ulogu brižnog roditelja.

[Slika na 20. strani]

Poverenje je kao plata — moraš da ga zaradiš