Gledište Biblije

Da li su svi delovi Biblije još uvek važni?

„Biblija ima izuzetno malu praktičnu vrednost za savremenog čoveka, sem nekih trivijalnih stvari koje treba da znate da biste mogli da rešite ukrštene reči ili da odgovorite na pitanja u nekom kvizu.“

„Ono što se u Bibliji govori o porodičnim lozama, nevinosti i strahu od Boga bilo je bitno u kulturi tog doba, ali je od malog značaja u dvadeset prvom veku.“

„Biblija je bila zastarela još pre nego što je prvi put štampana.“

OVI komentari su nedavno uzeti s jednog Internet sajta na kome se diskutovalo na temu „Da li je Biblija zastarela i nevažna?“ Šta vi mislite o tim izjavama? Da li se slažete s njima?

Možda se nećete složiti s tako kategoričnim odbacivanjem Biblije, ali se ipak pitate da li je sve u Bibliji zaista bitno. Uostalom, Biblija koja se koristi u većini crkava podeljena je na takozvani Stari i Novi zavet, a pošto više od 75 posto Biblije čini Stari zavet, mogao bi se steći utisak da je većim delom zastarela.

Danas više niko ne prinosi životinjske žrtve kao što je bilo propisano Mojsijevim zakonom. Kakva je onda svrha toga što su u Levitskoj knjizi sačuvani svi ti detalji o prinošenju žrtava (Levitska 1:1–7:38). A šta reći o uvodnim poglavljima 1. Letopisa koja se uglavnom sastoje od rodoslovlja? (1. Letopisa 1:1–9:44). Ako niko živ danas ne može pratiti svoju rodoslovnu liniju direktno do nekoga ko se spominje u tim poglavljima, od kakve su onda koristi ti rodoslovi?

Pretpostavimo da ste s jednog drveta ubrali jabuku. Sada kada ste je ubrali da li smatrate da vam to drvo više ne treba? Naravno da ne mislite tako ako želite da i ubuduće jedete njegov plod. Biblija je na neki način poput tog drveta. Neke delove Biblije, kao što su recimo Psalmi ili Propoved na gori, možda lako razumemo pa nam se zato posebno dopadaju. I premda nam se ti delovi možda sviđaju, baš kao što nam se sviđa i neko voće, da li treba da odbacimo sve ostalo? Šta sama Biblija kaže o tome?

Otprilike 65. godine n. e. apostol Pavle je napisao svoju drugu poslanicu Timoteju u kojoj mu je rekao: „Od ranog detinjstva poznaješ svete spise koji te mogu učiniti mudrim kako bi dobio spasenje po veri koja je u Hristu Isusu.“ Zatim je dodao: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti“ (2. Timoteju 3:15, 16). Kada je Pavle napisao da je ’sve Pismo nadahnuto od Boga i korisno‘, da li je govorio samo o Novom zavetu?

Zapazite da je Pavle rekao da Timotej poznaje „svete spise“ od „detinjstva“. Ako je Timotej, kako neki smatraju, imao nešto više od 30 godina kada je ova poslanica napisana, onda to znači da je bio dete kada je Isus umro. To je bilo pre nego što je napisan Novi zavet, to jest grčki deo Svetog pisma. Timotejeva majka je  bila Judejka, tako da se sveti spisi kojima ga je poučavala sigurno odnose na Stari zavet, to jest hebrejski deo Svetog pisma (Dela apostolska 16:1). Kada je Pavle spomenuo ’sve Pismo‘ nesumnjivo je mislio na celokupan Stari zavet u kome se nalaze rodoslovlja i odredbe o prinošenju žrtava.

Više od 1 900 godina kasnije, još uvek imamo neke koristi od tih delova Biblije. Kao prvo, mi ne bismo ni imali Bibliju da se Bog nije pobrinuo da je ljudi koje je on izabrao napišu i sačuvaju (Rimljanima 3:1, 2). Mojsijev zakon u drevnom Izraelu nije bio neka relikvija koju je trebalo sačuvati za buduće generacije, već je bio ustav tog naroda. Detalji u Zakonu koji nam danas izgledaju nebitno bili su neophodni za opstanak i funkcionisanje drevnog Izraela. Sem toga, rodoslovlja zabeležena u Bibliji poslužila su da se identifikuje Mesija, za koga je prorečeno da će biti direktan potomak kralja Davida (2. Samuilova 7:12, 13; Luka 1:32; 3:23-31).

Premda hrišćani nisu pod Mojsijevim zakonom, neophodno je da iskazuju veru u prorečenog Mesiju, Isusa Hrista. Drevna rodoslovlja sačuvana u Bibliji dokazuju da je Isus zaista bio obećani ’Davidov sin‘. A detalji u vezi s prinošenjem žrtava produbljuju naše cenjenje za mnogo važniju žrtvu koju je Isus položio, zahvaljujući čemu imamo još jaču veru u njenu vrednost (Jevrejima 9:11, 12).

Pavle je u prvom veku hrišćanskoj skupštini u Rimu napisao: „Sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku, da svojom istrajnošću i utehom iz Pisama imamo nadu“ (Rimljanima 15:4). Ove reči nas podsećaju na to da je Biblija napisana za našu korist, ali ne samo za našu. Više od 3 500 godina te reči čije je zapisivanje nadahnuo Bog pružale su savete i pouke Božjem narodu — u Sinajskoj pustinji, u Obećanoj zemlji, u vavilonskom ropstvu, u Rimskom carstvu i sada širom naše planete. Ni za jednu drugu knjigu se ne može tako nešto reći. Vrednost nekih delova Biblije možda se ne može videti na prvi pogled, kao što se ne vidi ni korenje drveta. Da bi se otkrila ta vrednost treba uložiti malo truda, ali on će se sigurno višestruko isplatiti.

DA LI STE SE PITALI?

● Otkada je Timotej poznavao „svete spise“? (2. Timoteju 3:15)

● Koji deo Svetog pisma je nadahnut i koristan? (2. Timoteju 3:16)

● Kako nam može koristiti „sve što je nekada napisano“? (Rimljanima 15:4)

[Slike na 29. strani]

Detalji u vezi s prinošenjem žrtava produbljuju naše cenjenje za žrtvu koju je Isus položio