Farska ostrva — jedinstveno povezana

FARSKA ostrva, neupadljivi arhipelag od 18 ostrva u nemirnim vodama severnog Atlantika, naseljava stanovništvo koje ima svoj jezik — farski. Ova prelepa ostrva od kojih zastaje dah karakteristična su po strmim, krševitim liticama koje se okomito spuštaju u more. Na obali se nalaze sela s raznobojnim kućama. Preko leta brda obrasla travom blešte svojom jarkozelenom bojom.

Iako 48 000 ostrvljana funkcioniše kao zajednica, to nije uvek bilo lako. Nekada su se koristili čamci za prevoz ljudi i robe među ostrvima. Od sela do sela putovalo se peške preko strmih planina i kroz duboke klance. Izgradnja kuća, kada se sav materijal morao dovoziti čamcem, bila je ogroman poduhvat. Pre početka gradnje materijal se od male prirodne luke morao preneti do gradilišta.

Prvi stanovnici

Najstarije postojeće zapise o Farskim ostrvima načinio je jedan irski monah oko 825. n. e. On navodi da su na ostrvima živeli osamljeni irski monasi nekih sto godina ranije. Međutim, smatra se da je prvo naselje osnovano početkom devetog veka s dolaskom Grimura Kambana iz Norveške.

 Iako su prvi stanovnici živeli od ribolova, oni su se takođe bavili uzgojem ovaca. Lokalni naziv Farojar (Farska ostrva) znači „ostrva ovaca“, a ovčarstvo je i dalje važna delatnost. Vuna služi kao dobra zaštita od vetra, kiše i hladnoće. Zapravo, nekada se govorilo da je vuna ’farsko zlato‘.

Čak i danas, na ostrvu ima više ovaca nego ljudi. Ovce se kolju na tradicionalan način, a meso se kači i suši u kolibama kroz koje struji vetar. To mu daje posebno cenjen ukus koji ga čini pravim delikatesom.

Kao što se može i pretpostaviti za male, izolovane zajednice, među Faranima postoji snažna povezanost koja je karakteristična za ljude koji zavise jedni od drugih radi opstanka. Taj osećaj povezanosti održao se do dan-danas, kada su savremeni načini putovanja i komunikacije olakšali kontakt između ostrvljana.

Povezana tunelima

Prvi tunel na Farskim ostrvima otvoren je 1963. Prokopan je kroz planinu na najjužnijem ostrvu Suduroj i povezuje dva sela. Izgradnja tunela, koja je zahtevala dosta kopanja, bušenja i miniranja, obavljana je istovremeno sa obe strane planine.

Jedan drugi tunel koji je izgrađen u novije vreme povezuje dva veća ostrva i u njemu se odvija saobraćaj na oko 150 metara ispod mora. Da bi se iskopao, korišćena je bušilica dugačka 5 metara za probijanje stena. Na dno bušotine ubacio bi se dinamit i aktivirao. Nakon eksplozije uklanjalo se kamenje i stenje, čime je dobijen deo tunela od 5 metara. Ovaj postupak je ponavljan sve dok tunel nije dostigao dužinu od 6,2 kilometra. U saobraćaj je pušten 29. aprila 2006.

Na Farskim ostrvima danas postoji 18 tunela, od kojih dva prolaze ispod mora i povezuju ostrva. Nijedan drugi narod na svetu nema toliko kilometara tunela u odnosu na broj stanovnika. Pa ipak, opet se prave nacrti za nove tunele. Vlada je odlučila da izgradi još dva tunela između glavnih ostrva. Jedan od njih, koji će prema planovima biti završen 2012, biće dugačak 11,9 kilometara, čime će se naći među najdužim svetskim podvodnim tunelima.

Još jedna jedinstvena veza

Na Farskim ostrvima živi grupa ljudi među kojima postoji jedna drugačija veza — snažna duhovna veza koja ujedinjuje Jehovine svedoke. Dve predane žene koje su došle iz Danske 1935 — prvi Svedoci na ostrvu — provele su leto prenoseći biblijsku poruku o Božjem Kraljevstvu od kuće do kuće. S vremenom su neki ostrvljani prihvatili tu poruku i nastavili da je prenose drugima (Matej 24:14).

Danas na ovim ostrvima ima oko stotinu Svedoka koji se sastaju u četiri Dvorane Kraljevstva. Oni revno vrše svoju službu, pri čemu im pomažu dobri putevi i tuneli koji povezuju ova očaravajuća ostrva u nemirnim vodama severnog Atlantika.

[Slika na 17. strani]

Ovaj tunel spaja dva veća ostrva i u njemu se odvija saobraćaj na oko 150 metara ispod mora