Kult zmije — nekad i sad
Kult zmije — nekad i sad
STARI Egipćani su obožavali zmije, kao i prvi stanovnici Krita, Minojci. Neki drevni Izraelci prinosili su žrtve bakarnoj zmiji, dok su drugi kadili pred likovima „stvorenja koja gmižu“ (Jezekilj 8:10-12; 2. Kraljevima 18:4).
Kult zmije takođe je bio zastupljen među narodima drevnog Meksika. Vrhovno božanstvo Maja — Icamna — imalo je lik zmije. Kecalkoatl, „pernata zmija“, bio je toltečki bog znanja, kulture i filozofije. Asteci su ga takođe smatrali bogom znanja i čak su ga slavili kao stvoritelja čovečanstva. U vezi s mnogim ulogama i sposobnostima tog božanstva, časopis Arqueología Mexicana navodi: „Pernata zmija je poprimila mnoga značenja, možda više nego bilo koje drugo božanstvo.“
Stanovnici Mezoamerike su vekovima obožavali pernatu zmiju. Verovanje u to božanstvo i danas postoji u meksičkim narodima Kora i Huičoli. Tokom nekih praznika, učesnici u ritualnim plesovima ukrašavaju se perjem i oponašaju pokrete zmije. U narodu Kiče izvodi se obred plodnosti pri čemu se pleše sa živim zmijama u rukama. Narod Čorti iz skupine Maja koji živi u Gvatemali obožava pernatu zmiju koju dovode u vezu s nekim katoličkim svecima.
Postavlja se pitanje: Kako Stvoritelj ljudi i životinja — uključujući i zmije — gleda na obožavanje zmijskog božanstva?
Božje gledište o obožavanju zmija
Jehova Bog je drevnim Izraelcima dao sledeću zapovest: „Ne pravi sebi rezani lik niti bilo šta nalik onome što je gore na nebesima ili dole na zemlji ili u vodama ispod zemlje. Ne klanjaj im se niti im služi“ (Izlazak 20:4, 5).
Jehova je zabranio svom narodu da se klanja likovima životinja kao što su zmije. Zar onda nije očigledno da oni koji žele njegovu naklonost ne smeju obožavati zmije? Zašto je Bog zabranio idolopoklonstvo, uključujući i obožavanje zmija? Razlog je jednostavan: On daje život ljudima, zmijama i svim drugim živim stvorenjima. Budući da je sve to delo njegovih ruku, obožavanje pripada njemu a ne onome što je stvorio.
Da to prikažemo: Pretpostavimo da jedan arhitekta konstruiše kuće i daje ih porodicama da žive u njima i budu srećni. Šta ako te porodice zahvaljuju kućama i veličaju njih a ne arhitektu? Zar to ne bi bilo besmisleno, čak i uvredljivo za velikodušnog arhitektu? Slično tome, obožavanje životinja vređa njihovog Stvoritelja.
Jasno je da oni koji žele da ugode Bogu treba da poslušaju upozorenje apostola Jovana: „Dečice, klonite se idola!“ (1. Jovanova 5:21).
[Okvir/Slika na 23. strani]
VERNICI SA ZMIJOM U RUCI
● U jugoistočnom delu Sjedinjenih Država, u nekim harizmatskim crkvama koriste se žive otrovnice. Neki ih stavljaju na ramena, dok drugi uzimaju u ruke nekoliko zmija odjednom. Podizanje i pomeranje može uplašiti zmije i navesti ih da ujedu. Tokom godina, neki vernici koji su rukama hvatali zmije umrli su od njihovog ujeda.
Ovi hvatači zmija temelje svoje postupke na stihovima iz Marka 16:17, 18. Tamo stoji: „Uzimaće zmije u ruke.“ U prevodu Daničić-Karadžić i drugim starijim prevodima, te reči se priznaju kao deo izvornog teksta. U savremenom prevodu Novi svet ukazuje se da se ovi stihovi ne pojavljuju u najstarijim manuskriptima Markovog jevanđelja.
Biblijska učenja ne podržavaju zamisao da je korišćenje zmija prihvatljivo obeležje prave religije. Biblija kaže: „Bog je ljubav“ (1. Jovanova 4:8). Sigurno ćete se složiti da Stvoritelj pun ljubavi ne bi zahtevao od svojih slugu da učestvuju u opasnim ritualima kako bi mu ugodili. Njegov Sin, Isus, upućuje sledeći poziv: „Dođite k meni svi koji ste izmoreni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti“ (Matej 11:28, 29). Sigurno je da Jehova i Isus ne žele da njihove sluge dožive bol, loše zdravlje pa čak i smrt koji su posledica korišćenja zmija u obožavanju!
[Izvor]
REUTERS/Tami Chappell
[Slika na 22. strani]
Glava pernate zmije na zidu astečkog hrama
[Slika na 22. strani]
Bareljef Kecalkoatla, toltečkog pernatog zmijolikog božanstva
[Izvori slika na 22. strani]
Gore: REUTERS/Tami Chappell; dole: © Leonardo Díaz Romero/age fotostock