Bujan živi svet gornjeg toka Amazona

POKRENI

Bujan živi svet gornjeg toka Amazona

POČEVŠI od podnožja Anda, prekrivač satkan od grana i lišća prostire se na istok celom širinom južnoameričkog kontinenta. Na kraju taj zeleni pojas dug 3 700 kilometara stiže do plavetnih voda Atlantskog okeana.

Deo te amazonske prašume prekriva skoro 60 posto Perua. Iako vrlo mali deo stanovništva te zemlje živi na području Amazona, mnoštvo biljaka i životinja se skriva ispod krošnji drveća visokog 35 metara. Zapravo, Amazonija se smatra jednom od ekološki najbogatijih oblasti na planeti. Više od 3 000 vrsta leptira lebdi i leprša kroz vlažan, topao vazduh. Oko 4 000 vrsta orhideja ponosno pokazuje svoje prelepe cvetove. Sa grana i tla vreba preko 90 vrsta zmija. Procenjuje se da u rekama i potocima pliva 2 500 vrsta riba, uključujući električne jegulje i pirane.

Najpoznatiji vodeni tok je moćna reka Amazon. Na nekim mestima godišnje padne od 2 500 do 3 000 milimetara kiše, zbog čega se Amazon i njegovih 1 100 pritoka izlivaju i plave okolne šume. Toplota i velika vlažnost stvaraju svojevrsnu saunu, koja biljkama izuzetno prija. Zadivljujuće je što bogata vegetacija buja na ilovači, koja se smatra najsiromašnijim zemljištem, nepogodnim za duže obrađivanje.

Stanovnici prašume

Ko bi želeo da živi na takvom mestu? Arheolozi veruju da su tokom proteklih vekova milioni ljudi naseljavali sliv reke Amazon. Procenjuje se da sada na području Amazona u Peruu živi 300 000 ljudi iz više od 40 plemena. Takođe se smatra da 14 plemena živi potpuno odvojeno od ostatka sveta. Nakon kratkog susreta s „civilizovanim“ društvom ta plemena su se povukla u najskrovitije delove šume u želji da izbegnu svaki daljnji kontakt.

Kada i odakle su došli ti stanovnici prašume? Stručnjaci pretpostavljaju da su vekovima pre naše ere prvi doseljenici pristigli sa severa. Pleme Hivaro (poznato po smanjivanju odsečenih glava neprijatelja) došlo je s Kariba, a Aravaci iz Venecuele. Smatra se da su druga plemena došla sa istoka i juga, to jest iz Brazila i Paragvaja.

Nakon što su se naselila, većina plemena se kretala unutar određenih područja, gde su lovila i skupljala plodove. Takođe su uzgajala malobrojne kulture kojima ne smeta kiselo zemljište, kao što su kasava, ljute papričice, banane i kukuruz. Španski hroničari su zabeležili da su neki od tih naroda bili dobro organizovani, gradili su spremišta za hranu i osmislili metode za pripitomljavanje i gajenje divljih životinja.

Sukob kultura

Španski konkistadori su tokom 16. i 17. veka prodrli u Amazoniju. Za njima su odmah došli jezuitski i franjevački misionari s namerom da preobrate starosedeoce na rimokatoličku veru. Ti misionari su napravili izuzetno precizne karte na osnovu kojih su Evropljani mogli da upoznaju Amazoniju. Ali misionari su takođe utrli put bolestima i propasti.

Na primer, 1638. je osnovana misija u sadašnjoj provinciji Majnas. Misionari su doveli urođenike i primorali ih da žive u zajednici bez obzira na to što su neki poticali iz suparničkih plemena. Koji su „plemeniti“ cilj želeli da postignu? Pošto su smatrali da su urođenici neuki i zaostali, prisilili su ih da rade za misionare i konkistadore. Nakon što su došli u bliski kontakt sa Evropljanima, hiljade domorodaca su umrle od malih ili velikih boginja, difterije i gube. Hiljade drugih je pokosila glad.

Mnogi Indijanci su bežali iz misija koje su osnivali različiti crkveni redovi, a brojni misionari su ubijeni u bunama. Zapravo, tokom prvih decenija 19. veka desilo se da je na području Amazonije ostao samo jedan sveštenik.

Današnji život u Amazoniji

Mnogi starosedeoci i dalje žive na tradicionalan način. Na primer, oni grade seoske kuće onako kako su to činili i njihovi preci — od posečenih stabala prave osnovu i zidove a krov prekrivaju lišćem palmi i drugih biljaka. Pošto grade kuće na drvenim stubovima, godišnje poplave im ne nanose štetu i divlje životinje retko upadaju u njihova naselja.

Među plemenima postoje razlike u oblačenju i ulepšavanju. Ljudi koji žive duboko u prašumi preko bedara nose kratke izatkane suknje, a deca su im gola. Plemena koja su više u kontaktu sa spoljašnjim svetom prihvatila su zapadnjački način oblačenja. Neki urođenici buše nos ili uši i ukrašavaju ih prstenjem, štapićima, kostima ili perjem. Drugi, poput plemena Majoruna, buše obraze. Neki pripadnici plemena Tukuna i Hivaro čak turpijaju zube. Kod mnogih postoji običaj da se uklanjaju dlake s tela i prave tetovaže.

Ljudi iz Amazonije poznaju hiljade biljaka pa im je šuma poput apoteke. U njoj nalaze protivotrov za zmijski ujed, lekove za dizenteriju i kožna oboljenja, da spomenemo samo neke. Mnogo pre nego što su zapadne zemlje otkrile gumu, oni su biljnim sokom iz kaučukovog drveta oblagali svoje korpe kako ne bi propuštale vodu. Takođe su pravili gumene lopte za igru. U šumi pronalaze i materijal neophodan za prevoz i komunikaciju na velikim udaljenostima. Na primer, muškarci obaraju stabla i od njih prave kanue za plovidbu rečnim putevima, a od velikih panjeva izrađuju bubnjeve i pomoću njih šalju poruke koje se nadaleko čuju!

Uticaj šamana i spiritizma

Stanovnici Amazonije veruju da je prašuma puna duša koje lutaju noću, duhova koji prouzrokuju bolesti i bogova koji iz reke vrebaju neoprezne žrtve. Osmotrimo verovanja plemena Aguaruna, jednog od najvećih u Peruu. Oni obožavaju pet bogova: „Oca ratnika“, „Oca vodu“, „Majku zemlju“, „Oca sunce“ i „Oca šamana“. Mnogi veruju da se ljudi pretvaraju u biljke i životinje. Iz straha da ne uvrede duhovna bića, urođenici ne ubijaju određene životinje i love druge samo kada moraju.

Na čelu tradicionalnog verskog i društvenog života nalaze se šamani, iscelitelji koji koriste halucinogene biljke da bi pali u trans. Neki seljani se obraćaju šamanima kada im je potreban lek, da čuju da li će imati dobar ulov i bogatu žetvu i da saznaju šta ih očekuje u budućnosti.

Da li će nestati?

Svet u kom žive stanovnici Amazonije brzo se smanjuje. Novi putevi presecaju šumu. Farme i plantaže koke gutaju prašumu. Zbog nezakonite seče drva, ogoljena su velika prostranstva. Svakog dana nestane 590 hektara šume! Čak su ugroženi i vodeni tokovi jer se pritoke Amazona zagađuju usled rudarstva i nezakonite proizvodnje kokaina.

Izolovani amazonski narodi takođe osećaju posledice života u ovom periodu koji Biblija naziva ’naročito teškim vremenima‘ (2. Timoteju 3:1-5). Da li će područje Amazona biti potpuno opustošeno? Biblija nas uverava da se to neće dogoditi. Pod vladavinom Božjeg Kraljevstva cela zemlja će biti pretvorena u raj, kao što je naš Stvoritelj i nameravao (Isaija 35:1, 2; 2. Petrova 3:13).

[Slika na 16. strani]

Amazon

[Slika na 17. strani]

Pleme Aguaruna obožava pet bogova

[Slika na 17. strani]

Žene iz područja Lamas

[Slika na stranama 18, 19]

Urođenik s duvaljkom iz koje tokom lova izbacuje strelice

[Izvor]

[Slika na 18. strani]

Tipična seoska kuća

[Slika na 19. strani]

Zbog nezakonite seče drva svakog dana nestane 590 hektara šume

[Izvor]

[Izvor slike na 16. strani]

[Izvori slika na 17. strani]

PROBUDITE SE!