Monblan — „krov“ Evrope

ŠVAJCARSKI prirodnjak Oras-Benedikt de Sosir (1740-1799) od detinjstva je bio očaran veličanstvenim alpskim divom, planinskim masivom Monblan. Nepristupačnost te planine je ostavila tako dubok utisak na njega da je ponudio nagradu prvom ko se popne na njen najviši vrh visok 4 807 metara. Prvi ozbiljniji pokušaji da se taj vrh osvoji napravljeni su 1741. Međutim, to je tek u avgustu 1786. pošlo za rukom dvojici Francuza iz Šamonija — bili su to skupljač kristala Žak Balma i lekar Mišel-Gabrijel Pakar. Sledeće godine se i Sosir s naučnom ekspedicijom popeo na taj najviši vrh zapadne Evrope, a 1788. osvojio je i Kol di Žean na kom je ostao 17 dana. To su bili prvi zabeleženi podvizi koji su utrli put planinarenju kao novom vidu sporta.

Jedan tim kome su pomagali italijanski vodiči krenuo je 1855. u osvajanje druge strane Monblana, na kojoj je uspon teži nego na prvoj. Tek je devet godina kasnije najviši vrh osvojen sa italijanske strane. Ti odvažni planinari uspinjali su se bez moderne opreme, koristeći samo štapove s gvozdenim vrhom. „Današnjim planinarima je možda teško da zamisle kolika je fizička izdržljivost i snaga volje [u to vreme] bila potrebna da se iz doline krene potpuno nepoznatim stazama u osvajanje nekog vrha“, rekao je geograf Đoto Daineli. Međutim, do sada su čak i najnedostupniji delovi ovog masiva više puta osvajani.

Iako se nalazi u srcu Evrope, Monblan je u prošlosti bio neistraženo područje. Prvi poznati dokument u kom se konkretno spominje potiče iz 1088. n. e. To je plan imanja koje je pripadalo benediktinskim monasima iz Šamonija i u njemu se on naziva rupes alba, što znači „bela planina“. Ali tamošnje stanovništvo ga je vekovima zvalo Prokleta planina, zbog  legendi koje su govorile da je nastanjen demonima i zmajevima. Po svemu sudeći, ime Monblan se prvi put pojavilo na jednom crtežu iz 1744, što je bio znak da će dotadašnji zloslutan naziv postepeno pasti u zaborav.

Raznolik planinski venac

Ceo masiv Monblan može se videti samo iz aviona. On pokriva područje od oko 600 kvadratnih kilometara, a greben mu je dugačak više od 50 kilometara. Predstavlja prirodnu granicu između Italije, Francuske i Švajcarske i ima nekoliko vrhova čija visina prelazi 4 000 metara. Ovaj masiv se sastoji od kristalnih škriljaca i granita koji su nastali duboko u Zemljinoj kori. Geolozi ovaj venac smatraju mladim, budući da ima „samo“ 350 miliona godina. Atmosferske sile i glečeri od davnina oblikuju granit u kom se smenjuju pukotine, zupčasti venci, obli i šiljasti  vrhovi nenadmašne lepote, zbog čega je ova planina omiljeno stecište planinara.

Monblan izbliza

Čak i oni koji nisu vični planinarenju mogu izbliza videti centralni deo ovog planinskog venca, vozeći se žičarom koja je puštena u rad 1958. Najviši vrh do kog se može doći žičarom je Egij di Midi, na 3 842 metra nadmorske visine. Odatle se pruža predivan pogled na dolinu Šamoni.

Sa stanovišta onih koji se bave izradom geografskih karata, Monblan više ne skriva nijednu tajnu. Umesto toga, svima pruža priliku da posmatraju nezaboravne prizore, posebno u svitanje i sumrak, kada sunčevi zraci oboje ledene litice „krova“ Evrope svim nijansama crvene, pretvarajući njegov granit u blistavi plamen.

 [Okvir/Slika na 23. strani]

Tunel Monblan — predviđanje se obistinilo

„Vidim dve doline u kojima se govori isti jezik i živi isti narod. Doći će dan kada će ispod Monblana biti probijen put koji će povezati ove doline.“ Prošla su dva veka dok se nije obistinilo ovo predviđanje Orasa-Benedikta de Sosira. Prva molba da se tunel napravi upućena je 1814. kralju Pijemonta i Sardinije. Međutim, s radovima se počelo tek 1959, a projekat je završen 1965. * Ovaj tunel koji je dugačak 11,6 kilometara počinje u Italiji na nadmorskoj visini od 1 381 metar, a završava se u Francuskoj na visini od 1 274 metra.

U tunelu se dogodila tragedija kada se 24. marta 1999. zapalio jedan kamion koji je prolazio kroz njega. Temperatura je skočila na 1 000°C, usled čega se istopio veliki broj vozila. Od gušenja je umrlo 39 ljudi, dok je njih 30 bilo povređeno. Posle jednogodišnje istrage, otpočela je rekonstrukcija tunela. Za teretni saobraćaj je ponovo otvoren 25. juna 2002, uprkos protestima ekologa i tamošnjih stanovnika koji su tvrdili da teretni saobraćaj zagađuje okolinu. Nedavno su u periodu od četiri meseca kroz tunel prošla 132 474 vozila.

[Fusnota]

[Slika]

Spomenik Sosiru u francuskom mestu Šamoni

[Izvor]

Library of Congress, Prints & Photographs Division, Photochrom Collection, LC-DIG-ppmsc-04985

[Okvir/Slika na stranama 24, 25]

ŠETNJA OKO „DIVA“

Premda je masiv Monblan posebno privlačan iskusnim planinarima i alpinistima, čak i oni koji nisu bili visoko u planinama mogu uživati u njegovoj lepoti obilazeći ga. Najbolje fotografije ove planine se obično ne snimaju s njenog vrha već izdaleka. Monblan je okružen vidikovcima s kojih se pruža očaravajuć pogled. Oni koji vole prirodu i dovoljno su izdržljivi mogu krenuti na pešačenje stazama dugim ukupno 130 kilometara. Postoji i pešačka tura Monblan, koja je nastala spajanjem nekih od tih staza. Njena putanja je kružnog oblika i vodi kroz Francusku, Italiju i Švajcarsku. Svakodnevno se pešači od tri do sedam sati, ukupno deset dana tokom kojih se možete diviti lepoti slikovitih predela. Oni koji nemaju toliko vremena mogu uživati u šetnji po jednoj od mnogih planina koje okružuju „diva“.

[Slika]

Egij di Midi je najviši vrh do kog se može doći žičarom

[Izvor]

Courtesy Michel Caplain; http://geo.hmg.inpg.fr/mto/jpegs/020726/L/12.jpg

[Mapa na 22. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

FRANCUSKA

ŠVAJCARSKA

ITALIJA

Monblan

[Slika na 22. strani]

Umetnički prikaz Sosirovog uspona na Monblan 1787.

[Izvor]

© The Bridgeman Art Library International

[Slika na 23. strani]

Monblan