Srećan i pored teških okolnosti

Ispričao Hose Godofredo Vargez

Rodio sam se zdrav i odrastao kao i sva druga deca. Kada sam imao 17 godina, zaposlio sam se kao varilac. Dve godine kasnije sam radio na jednoj platformi u blizini žica visokog napona. Počela je da pada kiša i iznenada sam doživeo snažan strujni udar usled kog sam pao s visine od 14 metara i izgubio svest. Bio sam u komi tri meseca. Kada sam se probudio, mogao sam da pomeram samo glavu. Obuzelo me je očajanje kada sam shvatio da su mi ruke i noge paralizovane!

U POČETKU sam se ljutio na Boga i pitao ga zašto me nije pustio da umrem. Čak sam razmišljao o samoubistvu. Tražio sam izlaz u različitim religijama, ali nijedna od njih mi nije pružila pravu utehu ni odgovore na moja pitanja o Bogu. U stvari, one čak nisu ni podsticale vernike da žive po biblijskim učenjima i merilima! Posle majčine smrti 1981. počeo sam mnogo da pijem i da se kockam. Mislio sam da će se zbog mog stanja Bog sažaliti na mene i oprostiti mi što se opijam. Takođe sam počeo da živim nemoralno jer nisam bio venčan sa ženom s kojom sam živeo.

Prekretnica u mom životu

Prvi put sam razgovarao s Jehovinim svedocima kada sam imao 37 godina. Moja majka je zbog negativnih komentara koje je čula o njima uvek govorila da je to najgora religija. Pa ipak, pozvao sam ih u svoj dom samo da bih im dokazao da nisu u pravu jer sam smatrao da prilično dobro poznajem Bibliju. Međutim, iznenadio sam se kada sam shvatio da zapravo znam vrlo malo o njoj! Štaviše, moji gosti su me oduševili jer su mi na sva pitanja pružili odgovor koristeći Bibliju. Ubrzo sam se uverio da sam pronašao istinu.

Nažalost, žena s kojom sam živeo nije prihvatila moja nova verovanja, pa smo raskinuli. Nastojao sam da se oslobodim svih loših navika i da promenim svoje stavove i razmišljanja kako bi bili u skladu s biblijskim učenjima. Uz Božju pomoć sam  uspeo da se psihički i emocionalno priviknem na teške posledice nesreće do te mere da proteklih 20 godina s velikim zadovoljstvom služim kao punovremeni jevanđelizator. S obzirom na moja ograničenja, mnogi se pitaju kako uspevam u tome. To mi polazi za rukom jer nisam sam. Živim s mlađim bratom Ubaldom koji ima Daunov sindrom. On je takođe prihvatio biblijsku istinu i zajedno sa mnom služi Jehovi.

Mi odlično sarađujemo i brinemo jedan o drugom. Kada učestvujemo u službi propovedanja, Ubaldo gura moja kolica i kuca na vrata umesto mene. Dok razgovaram sa stanarem, on nalazi biblijske stihove i pokazuje odgovarajuću literaturu. Takođe mi pomaže oko nekih fizičkih potreba. S druge strane, ja zarađujem za nas dvojicu tako što prodajem kozmetiku. Pored toga, Svedoci iz naše skupštine nam pomažu oko kuvanja, kućnih poslova i vode nas kod lekara — što Ubaldo i ja veoma cenimo.

Čast mi je što u skupštini mogu da služim kao starešina, a moja duhovna braća mi uvek rado pomažu da istražujem biblijske teme. Dok proučavam Bibliju, važne misli u literaturi podvlačim držeći olovku u ustima.

Kada me ljudi pitaju da li sam srećan, uvek od srca kažem da jesam. Može li biti drugačije? Pronašao sam pravi smisao života i jedva čekam vreme kada će se ispuniti predivna nada koju je Bog dao svojim vernim slugama — savršeno zdravlje u predstojećem raju na zemlji (Isaija 35:5, 6; Luka 23:43).

[Slika na 24. strani]

Sa 18 godina, godinu dana pre nesreće

[Slika na 25. strani]

Drugi Svedoci okreću stranice Biblije kad držim govor u Dvorani Kraljevstva

[Slika na 25. strani]

Moj brat Ubaldo i ja odlično sarađujemo u službi propovedanja u Meksiku

[Slika na 25. strani]

Naši suvernici nam pomažu oko kuvanja i kućnih poslova