Zašto sam se odrekla unosne karijere

Ispričala Marta Teresa Markez

ODUVEK sam volela da pevam i čak sam kao dete pevala na radiju. Nikada nisam išla u školu već samo u obdanište, ali kasnije sam u gradu Meksiku pohađala časove pevanja kod direktora državnog simfonijskog orkestra.

Godine 1969, kada sam imala 24 godine, jedna prijateljica koja je bila plesačica pozvala me je na audiciju u tada ekskluzivni restoran-bar La Rampa Azul. Pevala sam čuvenu pesmu meksičkog kompozitora Tomasa Mendeza, Kukurukuku Paloma i publici se to dopalo. Tako je započela moja profesionalna karijera. Nastupala sam kao solo pevačica pod imenom Romelija Romel.

Radila sam s Tomasom Mendezom i drugim talentovanim meksičkim kompozitorima i pevačima, kao što su Kuko Sančez i Huan Gabrijel. Bilo je tako uzbudljivo videti svoje ime na svetlećim reklamama, u novinama i časopisima. Pevala sam u noćnim klubovima, na radiju i odlazila na turneje širom Meksika i Belizea. Sarađivala sam i s poznatom meksičkom komičarkom po imenu Leonorilda Očoa u vreme kada su njene televizijske emisije bile relativno nove u Meksiku.

S vremenom sam postala slavna i zarađivala sam dosta novca — dovoljno da sebi mogu priuštiti vredne stvari kao što su skupocen nakit, bunde od nerca i luksuzan apartman na vrhu solitera. Izgledalo je da imam sve, ali bila sam nesrećna. Osećala sam prazninu. Iako sam odgajana kao rimokatolikinja, bilo me je sramota da idem u crkvu. Osećala sam se suviše prljavo zato što sam živela nemoralno.

Kako sam zavolela Jehovu

Jednom sam se u toku probe za snimanje svoje prve ploče poverila prijateljici Loreni Vong, koja je bila pevačica rančera muzike. Rekla sam joj da bih želela da budem časna sestra i da pomažem siromašnima. „Časna sestra? Ti si luda!“, uzviknula je.

Zatim me je pitala: „Da li znaš kako se Bog zove?“

„Gospod Isus Hrist“, odgovorila sam.

„Ne, on se zove Jehova“, rekla je. „Isus je njegov Sin.“

„Jehova?“, upitala sam. To ime mi je bilo potpuno strano. Lorena mi je dala Bibliju i obećala da će poslati svog učitelja koji je Jehovin svedok. *

 Svaki put kada sam srela Lorenu pitala sam je: „Kada ćeš mi poslati svog učitelja?“ Bila sam duhovno gladna.

U međuvremenu sam sama počela da čitam Bibliju i videla da se Bog zaista zove Jehova (Psalam 83:18). Bila sam iznenađena. Takođe sam naišla na Deset zapovesti i pogodila me je jedna od njih koja kaže: „Ne učini preljubu“ (Izlazak 20:14). U to vreme sam živela s jednim oženjenim muškarcem koji je bio otac mog osmomesečnog dečaka. To je bilo moje drugo dete. Već sam imala malog sina s drugim čovekom, za kog se takođe nikad nisam udavala.

Jednog dana dok sam vežbala pevanje za sledeći nastup, začulo se kucanje na vratima mog luksuznog apartmana. Bio je to Lorenin učitelj, Maurisio Linares, i njegova supruga. Objasnili su mi kakva je Božja namera za čovečanstvo i ostavili mi knjigu Istina koja vodi do večnog života. * Pročitala sam je za jednu noć iako je bilo dosta reči koje sam teško razumela. Tako se u meni počela buditi ljubav prema Jehovi.

Promena načina života

Dok su Svedoci proučavali Bibliju sa mnom i ujedno mi pomagali da se poboljšam u čitanju, shvatila sam da moram promeniti svoj način života da bih ugodila Jehovi. Bacila sam sve likove, medaljone sa slikama svetaca i amajlije za sreću, iako su bili od zlata.

Naročito mi je bilo teško da prestanem da pušim i preterujem u piću. Kada sam prolazila pored neke prodavnice alkoholnih pića, voda bi mi krenula na usta. Morala sam da prekinem druženje sa svim svojim prijateljima zato što su mi nudili alkohol i pozivali me u otmene restorane gde se preterivalo u hrani i piću. Znala sam da bi to sigurno vodilo do zloupotrebe alkohola.

Takođe mi je bilo teško da prestanem da odlazim na zabave bogatih i slavnih ljudi. Kada sam bila pozvana na rođendansku proslavu jednog čuvenog kubanskog boksera, molila sam se: „Jehova, još samo ovaj put. Nikada više neću ići na takva mesta niti ću raditi ono što se tebi ne dopada.“ I zaista nisam.

Prekinula sam vezu s čovekom koji je bio otac mog drugog sina. Učinila sam to i pored sveg njegovog bogatstva i onoga što je obećavao da će mi dati ako ga ne ostavim. Bilo mi je veoma teško da to uradim jer sam ga volela, i on je to znao. Arogantno je izjavio: „Ja sam tvoj Bog! Ja sam tvoj Hrist!“

„Možda si i bio“, rekla sam, „ali sada je Jehova moj Bog.“ Pretio je da će odvesti našeg sina a mene fizički povrediti.

U to vreme, neki su mi govorili da je pevanje kao i svako drugo zanimanje — da mogu istovremeno biti i Svedok i pevačica. Pa ipak, drugi su me podsećali: „Bićeš stalno u iskušenju da ponovo uzmeš cigarete i alkohol i prihvatiš nemoralne ponude obožavalaca.“ Shvatila sam koliko je bila mudra ta druga izjava.

Dok sam bila popularna pevačica, ljudi su mi nudili veliku sumu novca za jednu noć. Bila sam odlučna da se više ne izlažem takvim iskušenjima. Zato sam 1975. raskinula ugovor o turneji u Kini i šest meseci kasnije krstila se kao Jehovin svedok.

 Poteškoće i radosti

Od čega ćemo se moja porodica i ja izdržavati? Nisam završila gotovo nikakvu školu i stvarno nisam znala da radim ništa drugo sem pevanja. Moja starija sestra Irma i njeno troje dece, kao i moja dva sina, zavisili su od mene. Morali smo da se iz mog luksuznog apartmana preselimo u dve male prostorije. Tako velika promena koja je podrazumevala prelazak iz raskoši u oskudicu bila je ogroman izazov. Neko vreme su mi sestra i deca prebacivali zbog toga i nagovarali me da nastavim da pevam, ali bila sam odlučna da učinim ono što je potrebno kako bih služila Jehovi.

Počela sam da rasprodajem svoje dragocenosti — nakit, bunde i automobil — i živeli smo od tog novca. Ali s vremenom se i to potrošilo. Kako nam otac mog drugog sina ne bi pravio probleme, 1981. smo se preselili u grad u drugom delu zemlje gde nas on ne bi mogao naći.

Svedoci iz tog grada su me naučili da pravim tamale, krofne i drugu hranu za prodaju. Kasnije sam dobila posao u jednoj fabrici i radila sam noću. Ali posao je remetio moje prisustvovanje hrišćanskim sastancima i služenje Bogu. Na kraju sam dala otkaz i počela da pravim tamale kod kuće. Zatim bih ih stavila u korpe i prodavala na ulici. Tako sam mogla da se izdržavam u punovremenoj službi.

Odluka zbog koje nikad nisam zažalila

Kada me ljudi pitaju kako se osećam zbog toga što sam se odrekla sjajne karijere, ja im kažem da to što sam upoznala Jehovu i razumela njegovu divnu nameru ne bih menjala ni za šta na svetu. Raduje me što su moji sinovi napredovali u poznavanju Biblije, predali svoj život Jehovi i oženili se suhrišćankama. Zajedno sa suprugama, oni poučavaju svoju decu da služe našem Bogu, Jehovi.

Skoro tri decenije služim kao pionir, kako Jehovini svedoci nazivaju one koji punovremeno propovedaju. Uz Božju podršku, mnogima sam pomogla da upoznaju biblijsku istinu i predaju svoj život Bogu, uključujući i Irmu i njenu ćerku. Velika je radost sresti se sa tom „duhovnom decom“ i videti da i dalje žive po istini, a mnogi od njih su i pioniri (3. Jovanova 4). Danas imam 64 godine i sa 18 osoba proučavam Bibliju.

Duhovna praznina koju sam kao mlada pevačica osećala sada više ne postoji, a svoju želju da pomažem drugima zadovoljila sam time što slušam Isusovu zapovest da ’idem i stvaram učenike‘ (Matej 28:19, 20). Veoma sam zahvalna Jehovi što me je podržavao sve ove godine i što to i dalje čini! Zaista sam ’ispitala i videla da je Jehova dobar‘ (Psalam 34:8).

[Fusnote]

[Slika na 25. strani]

S mojim sinovima, njihovim suprugama i starijom sestrom s kojom i dalje služim kao pionir

[Slika na 26. strani]

I danas pravim i prodajem tamale na ulici kako bih se izdržavala u punovremenoj službi