Prepoznati uzroke usamljenosti

USAMLJENOST nije isto što i samoća. Prema jednom rečniku, usamljenost se „najčešće odnosi na odsečenost od drugih uprkos snažnoj želji za društvom“. U istom rečniku se objašnjava da samoća ukazuje na stanje kada „neko želi... da bude odvojen od drugih“.

Prema tome, u nekim okolnostima samoća može biti poželjna. Poput Isusa Hrista, mnogi traže prilike da budu sami da bi se molili Bogu ili duboko razmišljali (Matej 14:13; Luka 4:42; 5:16; 6:12). S druge strane, usamljenost je bolno osećanje. Koji su uzroci usamljenosti?

● Sami u prenaseljenim gradovima

U velikim gradovima, hiljade, čak milioni ljudi, žive na malom prostoru. Međutim, krajnje je neobično što se uprkos prenaseljenosti mnogi osećaju usamljeno. Užurbanost gradskog života sprečava mnoge da bolje upoznaju svoje komšije. Zbog toga stanovnici gradova žive okruženi neznancima. Rasprostranjeno nepoverenje prema nepoznatima i želja da se sačuva privatnost, u velikoj meri mogu doprineti sve češćoj pojavi usamljenosti u velikim gradovima.

 ● Nehumani uslovi rada

Način na koji funkcionišu mnoge velike firme i kompanije dovodi do toga da se zaposleni, bez obzira na vrstu posla, osećaju usamljeno i manje vredno. Oni su često izloženi dugotrajnom pritisku i stresu.

Pored toga, česta promena radnog mesta unutar kompanija stvara među radnicima osećanje nesigurnosti, otuđenosti i usamljenosti. U vezi sa epidemijom samoubistava među zaposlenima u nekim francuskim korporacijama, u listu International Herald Tribune rečeno je da se „usled naglih ekonomskih promena [mnogi radnici] nalaze pod neizdrživim pritiskom“.

● Komunikacija lišena emocija

Profesor Tecuro Saito iz Japana rekao je: „Komunikacija je sve slabija od kako su se mobilni telefoni i drugi uređaji isprečili između ljudi.“ Australijske novine The Sunday Telegraph izvestile su: „Tehnologija... sve više navodi ljude da se zatvaraju u sebe. Oni... radije razmenjuju mejlove i SMS poruke nego što razgovaraju.“

Govoreći o tome zašto je usamljena, 21-godišnja Rakel iz Francuske požalila se: „Ljudi kao da se više ne druže jer smatraju da je dovoljno poslati SMS poruku, mejl ili četovati na Internetu. Međutim, zbog toga sam još više usamljena.“

● Promena sredine

Ekonomska kriza navodi mnoge da se često sele kako bi zadržali posao ili došli do njega. Selidba odvaja ljude od komšija, prijatelja, školskih drugova, a ponekad i od porodice. Oni koji dožive tako veliku promenu, osećaju se poput biljke koja je presađena, ali joj je koren ostao na starom mestu.

Fransis se priseća dana kada je iz Gane došao u Francusku. On kaže: „Zbog jezičke barijere, nostalgije za prijateljima, kao i hladnije klime osećao sam se veoma usamljeno.“

Bejat se priseća kako joj je bilo kada je kao imigrant stigla u Englesku: „Bilo mi je teško da se prilagodim novoj sredini. Imala sam poznanike, ali tu nisu bili moji prijatelji i članovi porodice s kojima sam mogla otvoreno razgovarati i izneti im svoja osećanja.“

● Gubitak voljene osobe

Smrt supružnika predstavlja ogroman gubitak. To je posebno slučaj kada je osoba duže vreme negovala bolesnog bračnog druga. Često se može javiti snažno osećanje praznine.

Fernanda, udovica iz Pariza, kaže: „Najteže mi je što nisam izgubila nekog ko mi je bio samo suprug već i najbolji prijatelj kome sam se poveravala.“ Ani kaže da joj suprug nedostaje ’posebno kada treba da donese važne odluke u vezi sa zdravljem ili nečim drugim‘.

 ● Raspad braka i samaštvo

Razvod i razdvajanje često stvaraju osećanje usamljenosti i neuspeha. Najčešće ispaštaju deca i to mnogo više nego što se ranije mislilo. Neki stručnjaci smatraju da je kod dece razvedenih roditelja veća verovatnoća da će biti usamljena kad odrastu.

Osobe koje nisu u braku zbog toga što ne mogu da nađu odgovarajućeg bračnog druga često se bore sa usamljenošću. Takva osećanja mogu biti posebno teška kada drugi kažu nešto neprimereno poput: „Zar ti ne bi bilo bolje u braku?“

Samohrani roditelji se takođe bore sa usamljenošću. Roditeljstvo podrazumeva ne samo radosti već i probleme, koje samohrani roditelji moraju rešavati bez bračnog druga s kojim bi se mogli posavetovati.

● Poodmakle godine odnosno mladalačko neiskustvo

Starije osobe često mogu biti usamljene i pored toga što članovi porodice brinu o njima. Povremeno ih posete rođaci i prijatelji, ali šta reći za ostalo vreme — možda dane ili nedelje tokom kojih su sami?

S druge strane nalaze se mladi, kod kojih nije neuobičajeno da se bore sa usamljenošću. Mnogi sami provode slobodno vreme tako što kao hipnotisani sede pred televizorom, igraju video-igre i provode beskrajne sate za kompjuterom.

Postoji li rešenje za usamljenost, koja uzima sve više maha? Šta nam može pomoći da se izborimo s njom?

[Istaknuti tekst na 5. strani]

„Zbog jezičke barijere, nostalgije za prijateljima, kao i hladnije klime osećao sam se veoma usamljeno“