Dođite da vidite i čujete „Kralja časovnika“

KADA je Vestminsterska palata stradala u požaru 1834, britanski političari su raspisali konkurs. Ko će ponuditi najbolji projekat za novu zgradu parlamenta? Pobedu je odneo ser Čarls Bari sa projektom raskošno ukrašene palate u gotskom stilu u okviru koje bi se nalazio impozantan četvorougaoni toranj sa časovnikom. Vladina agencija za upravljanje kraljevskom i državnom imovinom odobrila je gradnju „Kralja časovnika, najvećeg kojeg je svet ikada video.“

Ovaj časovnik je jedan od najčuvenijih simbola Londona, a karakterističan zvuk njegovih zvona poznat je širom sveta. Njegovo ime je Big Ben — iako se taj naziv prvobitno odnosio samo na njegovo najveće zvono. Ovaj časovnik koji je poznat širom sveta predstavlja pravo čudo inženjeringa.

Kompleksan zadatak

Izgradnja sat kule visoke 96 metara započeta je 1843. Tri godine kasnije krenulo se u potragu za zanatlijom koji bi mogao napraviti precizan časovnik koji bi maksimalno odstupao jednu sekundu po satu. Taj zadatak je bio veliki izazov. Na visokoj kuli na otvorenom, kazaljke sata bile bi izložene vetru, snegu i ledu — kao i golubovima koji bi sletali na njih! Takva ometanja bi uticala na rad  klatna, čiji su ujednačeni otkucaji neophodni za precizno merenje vremena. Dok su stručnjaci raspravljali o tome kako da reše te probleme, horolog Edmund Beket Denison ponudio je prihvatljivo rešenje, a zadatak izrade sata bio je poveren jednom čuvenom časovničaru.

Nakon dve godine časovnik je bio napravljen, ali je još pet godina stajao u radionici časovničara dok izgradnja kule nije dovršena. Za to vreme, Denison je izumeo uređaj koji bi štitio klatno od spoljašnjih uticaja, čime je zasigurana preciznost časovnika.

Big Ben je rođen

Pošto je satni mehanizam završen, sledeći korak bilo je pravljenje zvona. U jednoj livnici u severoistočnoj Engleskoj izliveno je zvono koje će se oglašavati svakog sata. Bilo je mnogo veće nego što se očekivalo i težilo je više od 16 tona! Bilo je toliko teško da je oštetilo palubu broda kojim je transportovano do Londona. Ipak, brod je stigao do svog odredišta. Kada se najzad našlo na kopnu, zvono je bilo preneto u posebno napravljenim kočijama koje je vuklo 16 belih konja. Zatim je okačeno na jedan ram ispred parlamenta, gde se moglo isprobati.

 Mnoga velika zvona imaju svoje ime a ovo ogromno zvono nazvano je Big Ben. Zašto? To niko sa sigurnošću ne zna. Neki kažu da je možda dobilo ime po ser Bendžaminu Holu, krupnom čoveku koji je radio u parlamentu. Drugi smatraju da je nazvano po Bendžaminu Kontu, tadašnjem čuvenom bokseru teške kategorije. U svakom slučaju, Big Ben — što više nije naziv samo za zvono — sada se obično odnosi na celu kulu sa satom.

Dvostruka nesreća

Izgledalo je da je prvi bat koji udara u zvono bio suviše lagan pa je zamenjen mnogo većim od 660 kilograma. Međutim, nakon nekoliko meseci testiranja dogodila se nesreća. Zvono je napuklo i nije se moglo popraviti, pa je moralo biti razmontirano. Metal je pretopljen a zatim izliven u zvono teško 13,7 tona. Mnoštvo ljudi je još jednom ispunilo ulice dok su kočije nosile novo zvono do zgrade parlamenta.

Nekoliko meseci kasnije, kula je bila spremna. Više timova neumorno je radilo kako bi podigli zvono na kulu. Konačno je ogromno zvono postavljeno uz četiri manja koja su otkucavala četvrtine sata. Zatim je ugrađen težak satni mehanizam. Najzad je „Kralj časovnika“ bio spreman za rad — ili je bar tako izgledalo.

U julu 1859. Big Ben je počeo da otkucava sate. Ali njegova slava je bila kratkog veka. Početkom oktobra veliko zvono je ponovo napuklo! Uklanjanje zvona sa kule bilo je neizvodljivo. Umesto toga, radnici su ga rotirali za četvrtinu kruga tako da bat ne udara u pukotinu. Zatim je, da bi se izbegla još jedna šteta, postavljen lakši bat. Za tri godine Big Ben je ponovo bio u funkciji! Pukotina i dalje postoji i baš ona zvonu daje karakterističan „bong“.

Značajni događaji u istoriji Big Bena

Britanska radio-difuzna korporacija (BBC) postavila je 1924. mikrofon u zvonik i započela s redovnim emitovanjem zvonjave Big Bena kao nacionalnog simbola za tačno vreme. Osam godina kasnije, slušaoci širom Britanskog Komonvelta takođe su bili uključeni, i danas Big Benov melodični zvuk odzvanja širom sveta preko Svetske službe BBC-ja.

Iako su sat i zvono preživeli bombardovanje u Drugom svetskom ratu, godine 1976. zamor metala u mehanizmu za zvonjenje prouzrokovao je kvar, zbog čega veći deo celokupnog mehanizma nije bio u funkciji. Međutim, veliko zvono je ostalo neoštećeno i za samo pet sedmica nastavilo je da otkucava sate. Bilo je potrebno devet meseci da bi se sat popravio.

Neko vreme je Big Ben bio najveći časovnik koji je svet ikada video i još uvek je najprecizniji mehanički javni časovnik. Njegov često kopiran karakterističan zvuk može se čuti kako odjekuje iz malih i velikih satova u mnogim zemljama. Zato nimalo ne čudi što je Big Ben postao simbol Velike Britanije i njene prestonice. On je zaista „Kralj časovnika“!

[Okvir/Slike na 18. strani]

UVEK TAČAN

Tri puta nedeljno jedan tehničar se penje uz 300 stepenica spiralnog kamenog stepeništa kako bi ručno namotao sajlu na čijem se kraju nalazi težak teg koji pokreće satni mehanizam. On takođe proverava tačnost sata. Klatno dugo četiri metra pomera se svake dve sekunde. U malom ležištu pri njegovom vrhu nalazi se nekoliko starih penija. Ako sat žuri, tehničar dodaje jedan novčić, a ako kasni on uklanja jedan.

[Slika]

Sat se podešava pomoću starih penija

[Izvori]

Navijanje sata: AP Photo/Lefteris Pitarakis; peniji u ležištu: Parliamentary copyright images are reproduced with the permission of Parliament

[Slika na 19. strani]

Veliko zvono (Big Ben) teško 13,7 tona otkucava sate

[Izvor]

Popperfoto/Getty Images