Igra slučaja ili delo Stvoritelja?

Kolibrijev jezik

● Naučnici analiziraju mikrouzorke krvi, DNK i drugih materija na staklenoj površini koja je otprilike veličine vašeg dlana. Da bi tokom rada pomerali sićušne kapljice tečnosti, oni koriste pumpe ili aparate za usisavanje, ali te metode nisu dovoljno efikasne. Da li postoji bolji način za prenošenje tečnosti u tako minijaturnim razmerama? Prema dr Džonu Bušu s Tehnološkog instituta u Masačusetsu, „priroda je već rešila taj problem“.

Razmislite o sledećem: Kolibri ne rasipa energiju na usisavanje cvetnog nektara u usta. Umesto toga, on koristi kohezione sile usled kojih se na ravnoj površini od vode obrazuju kapljice i tako savladava gravitacija. Kada dođe u dodir s tečnim nektarom, kolibrijev jezik se savija u vidu slamčice kroz koju nektar kreće na gore. U suštini, kolibri izbegava nepotreban napor puštajući da se nektar sam penje uz „slamčicu“ do njegovih usta. Dok se hrane, kolibriji napune jezik nektarom do 20 puta u sekundi!

Primećeno je da i neke vodene ptice savijaju jezik i tako piju vodu „na slamčicu“. Komentarišući tu sposobnost, profesor Mark Deni s Univerziteta Stanford u Kaliforniji, kaže: „Kombinacija inženjeringa, fizike i primenjene matematike je izvanredna... Ukoliko biste inženjere ili stručnjake za primenjenu matematiku zamolili da osmisle način za prenošenje vode od kljuna do usta ptice, oni se ovoga ne bi dosetili.“

Do kakvog ste zaključka došli? Da li je kolibrijev majušni jezik — sa sposobnošću da brzo i efikasno sakuplja nektar — nastao pukim slučajem? Ili je to delo Stvoritelja?

[Izvor slike na 23. strani]

© Richard Mittleman/Gon2Foto/Alamy