Može li se ikome verovati?

Smatralo se da je došao do izuzetnih otkrića u oblasti anesteziologije. Pa ipak, više od deset godina, počevši od 1996, ovaj uvaženi anesteziolog je u prestižnim medicinskim časopisima objavljivao izmišljene rezultate istraživanja.

„NE RAZUMEM zašto bi neko to uradio“, kaže dr Stiven Šafer, citiran u časopisu Anesthesiology News.

Šta bi moglo navesti jednog uvaženog stručnjaka da obmanjuje druge ljude? Razmislite o četiri moguća razloga.

● Pohlepa. Dr Džerom Kasirer, bivši urednik časopisa The New England Journal of Medicine, izjavio je za New York Times sledeće: „Kada istraživači imaju obavezu prema [farmaceutskim] kompanijama jer finansijski zavise od njih, skloni su tome da izmišljaju rezultate koji idu u prilog toj kompaniji.“

● Uspeh po svaku cenu. Smatra se da studenti na fakultetima prirodnih nauka u Nemačkoj profesorima daju na hiljade evra kao mito da bi „stekli“ zvanje doktora, što je statusni simbol u toj zemlji. Jedno istraživanje o kome je bilo reči u listu The New York Times otkrilo je da su mnogi studenti koji na putu do uspeha zaobilaze etičke principe rekli da „nameravaju da se drže visokih moralnih merila“ ali tek kad budu postigli uspeh.

● Nedostatak dobrih uzora. Jedan profesor citiran u listu The New York Times rekao je za srednjoškolce: „Možda smo skloni da kažemo da su izgubili kompas u moralnom pogledu... Pre će biti da im njihovi učitelji i mentori, kao ni ostatak društva, uopšte nisu pomogli da izgrade i usvoje jasna moralna merila.“

 ● Raskorak između reči i dela. Prema jednom istraživanju kojim je obuhvaćeno skoro 30 000 srednjoškolaca, 98 procenata njih je reklo da smatra da je neophodno biti pošten i iskren prema drugima. Pa ipak, 80 procenata učenika je priznalo da su lagali svoje roditelje, a 64 procenata je priznalo da su varali na nekom pismenom zadatku u toku prethodne godine.

Uzvišena moralna merila

Kao što se zapaža u okviru na ovoj strani, ljudi su izgleda stvoreni tako da veruju jedni drugima. Pa ipak, Biblija realno kaže da je „čovekovo srce sklono zlu od njegove mladosti“ (Postanak 8:21). Kako da se borimo protiv te sklonosti i odupremo se iskušenju da budemo nepošteni, što je danas toliko rasprostranjeno? Sledeća biblijska načela mogu biti od pomoći:

● „Ne smišljaj nikakvo zlo protiv bližnjeg svog dok on spokojno živi kod tebe“ (Poslovice 3:29).

Ljubav prema bližnjem podstiče nas da mu činimo dobro, a ne da zloupotrebimo njegovo poverenje. Sleđenjem ovog načela moglo bi se stati na kraj raznim vidovima iskorišćavanja motivisanog pohlepom, kao što je trgovina falsifikovanim lekovima o kojoj je bilo reči na početku ove serije članaka.

● „Istina će večno trajati, a laž se brzo otkrije“ (Poslovice 12:19, „Contemporary English Version“).

Danas mnogi smatraju da pošteni ljudi loše prolaze. Ali razmislite šta više vredi: trenutna korist ili dugoročna dobrobit, uključujući i samopoštovanje? Varajući na ispitima neki učenik može ubediti druge u svoje znanje ili sposobnosti, ali kako će proći kad bude počeo da radi?

● „Pravednik živi besprekorno. Srećni su sinovi njegovi posle njega“ (Poslovice 20:7).

Ako imate decu, dajte im dobar primer tako što ’živite besprekorno‘. Recite im kako je vama koristilo to što ste bili pošteni. Veći su izgledi da će deca biti poštena ako vide da njihovi roditelji tako postupaju (Poslovice 22:6).

Da li su ova biblijska načela zaista primenljiva? Da li danas ima ljudi kojima se može verovati?

[Istaknuti tekst na 4. strani]

Prema listu Le Figaro, sve više Francuza „misli da vodeće ličnosti — u političkim, privrednim, društvenim i kulturnim krugovima — nisu čestite, pa ne vide zašto bi onda oni morali da budu čestiti“

[Okvir na 5. strani]

STVORENI DA VERUJEMO DRUGIMA?

Mihael Kosfelt, profesor poslovnog upravljanja na Univerzitetu u Frankfurtu, na osnovu eksperimenata koje je vršio došao je do zaključka da je poverenje „biološki deo ljudske prirode“. Kosfelt je otkrio da kada postoji komunikacija između dve osobe, u njihovom mozgu se oslobađa oksitocin, hormon koji stimuliše poverenje. „To je zapravo jedna od odlika ljudske vrste“, kaže Kosfelt. „Kada nemamo poverenja u druge, mi u neku ruku gubimo deo ljudske prirode.“