Da li bi svet bio bolji da nema religije?

NOVI ateisti zamišljaju svet bez religije kao svet u kom nema bombaša-samoubica, verskih ratova niti televizijskih propovednika koji pelješe svoja stada. Da li vam se sviđa ta ideja da nema religije?

Pre nego što odgovorite, pitajte se: ’Na osnovu čega možemo zaključiti da bi svet bio bolji kad bi svi bili ateisti?‘ Razmislite o sledećem: Milion i po stanovnika Kambodže izgubilo je život dok su Crveni Kmeri pokušavali da tu zemlju pretvore u marksističku državu u kojoj ljudi neće verovati u Boga. A u Sovjetskom Savezu koji je zvanično bio ateistička država, za vreme vladavine Josifa Staljina život je izgubilo na desetine miliona ljudi. Naravno, ta zlodela se ne mogu direktno pripisati ateizmu, ali ona pokazuju da ateistička vlast ne garantuje mir i slogu.

Mnogi bi se složili s tim da je religija nanela ljudima mnogo patnje. Ali da li je Bog kriv za to? Nije. On nije kriv kao što ni proizvođač automobila nije kriv ako neki vozač doživi saobraćajnu nesreću zato što u toku vožnje koristi mobilni telefon. Ima mnogo toga što uzrokuje ljudsku patnju, a religija nije najveći uzrok. Biblija kaže da je najveći uzrok nasleđena  nesavršenost. „Svi su sagrešili i ne odražavaju Božju slavu“ (Rimljanima 3:23). Ta sklonost ka grehu je razlog zbog čega su ljudi često sebični, ponosni, nasilni i ne žele da ih sputavaju moralna merila (Postanak 8:21). To isto navodi ljude da opravdavaju svoje postupke i da prihvataju verovanja koja ne osuđuju neispravno ponašanje (Rimljanima 1:24-27). Isus Hrist je s pravom rekao da „iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočenja, hule“ (Matej 15:19).

Bitna razlika

Sada moramo da napravimo razliku između prave religije, to jest one koju Bog odobrava, i krive religije. Ispravan način obožavanja Boga treba da pomogne ljudima da se bore protiv svojih loših sklonosti. On treba da podstiče ljude da pokazuju samopožrtvovanu ljubav, da budu u miru s drugima, ljubazni, dobri, blagi, da se savladavaju, da budu verni bračnom drugu i da poštuju jedni druge (Galatima 5:22, 23). S druge strane, u krivoj religiji se često ide za onim što je popularno time što se ljudima ’govori ono što godi njihovim ušima‘, kao što to kaže Biblija, i tako se tolerišu neki loši postupci koje je Isus osudio (2. Timoteju 4:3).

Da li bi i ateizam doprineo tome da bude zbrke u pogledu toga šta je moralno, a šta nije? Ako nema Boga onda to znači da mu nećemo polagati račune za ono što radimo, kao i da ne postoje „objektivna merila vrednosti koja moramo da poštujemo“, kaže profesor prava Filip Džonson. Tako moralnost postaje relativna, što znači da se svako vodi moralnim merilima koja je sam odredio, ako ih uopšte i ima. Nema sumnje da takvo razmišljanje ateizam čini privlačnim za mnoge ljude (Psalam 14:1).

Međutim, činjenica je da Bog neće doveka tolerisati neistinu, bilo da je reč o ateizmu ili religiji, a ni one koji je šire. * On je obećao: „Čestiti [oni koji su moralni i zastupaju istinu o Bogu] će živeti na zemlji, i besprekorni će ostati na njoj. A zli će biti istrebljeni sa zemlje, i oni koji postupaju neverno biće iščupani iz nje“ (Poslovice 2:21, 22). Rezultat će biti nešto što nije mogao da ostvari nijedan čovek, nijedna ljudska filozofija niti institucija — mir i sreća među svim ljudima (Isaija 11:9).

[Fusnota]

[Okvir na 6. strani]

KAKO BOG GLEDA NA ZVERSTVA POČINJENA POD VELOM RELIGIJE

Zemlja koja je u staro doba bila data Izraelcima ranije je pripadala Hanancima, izopačenom i razvratnom narodu u kom su incest, homoseksualnost, polno opštenje sa životinjama, kao i žrtvovanje dece, bile uobičajene pojave (Levitska 18:2-27). U knjizi Archaeology and the Old Testament navodi se da su u iskopinama „otkrivene gomile pepela i ostaci kostura beba na grobljima koja su se nalazila oko paganskih oltara, što je ukazivalo na to da je [žrtvovanje dece] bilo rašireno“. Hananci su obožavali svoje bogove prepuštajući se nemoralnim užicima i istim tim bogovima prinosili na žrtvu svoje prvorođence, kaže se u knjizi Halley’s Bible Handbook. U njoj se još kaže: „Arheolozi koji su radili na iskopinama hananskih gradova pitaju se kako to da ih Bog nije uništio još ranije.“

To što je Bog uništio Hanance danas nam služi kao ozbiljno upozorenje da on neće zauvek trpeti zlo koje se čini u njegovo ime. „[Bog] je odredio dan u kom namerava da sudi svetu po pravdi“ (Dela apostolska 17:31).

[Slike na 7. strani]

Zverstva su činili i religiozni ljudi i ateisti

Crkva je podržavala Hitlera

Lobanje žrtava Crvenih Kmera u Kambodži

[Izvor]

AP Photo