Makadamija — australijski orah posebnog ukusa
Makadamija — australijski orah posebnog ukusa
BOTANIČAR Volter Hil je prestravljeno posmatrao svog mladog pomoćnika. Dečko je upravo pojeo nekoliko oraha s novootkrivene vrste drveća koje je raslo u suptropskim prašumama jugoistočnog Kvinslenda, u Australiji. Hil je čuo da su ti orasi otrovni. Ali momku nije pozlilo niti je umro od njih. Sasvim suprotno, uživao je u njihovom ukusu. Zato je Hil uzeo jedan i oduševio se kada ga je probao. Ubrzo posle toga počeo je da šalje sadnice makadamije prijateljima i botaničarima po celom svetu. *
Danas, posle oko 150 godina, makadamija orasi su omiljeni širom sveta, i to s dobrim razlogom. U časopisu Chronica Horticulturae je rečeno: „Među sladokuscima iz celog sveta, makadamija je jedan od najcenjenijih oraha zbog svog jedinstvenog, prefinjenog ukusa, nežne hrskave strukture i izrazite žućkastobele boje.“ Zato ne čudi što je makadamija jedna od najpopularnijih australijskih biljnih kultura.
Tvrd orah
Zimzelena stabla makadamije bujaju duž suptropske istočne obale Australije. Dve od devet vrsta daju jestive plodove, koji imaju vlaknasti spoljašnji omotač, svetlosmeđu okruglu ljusku i žućkastobelo jezgro veličine klikera.
Međutim, ljuska ovog oraha je izuzetno čvrsta i teško ju je slomiti. * Aboridžini su za to koristili kamenje. Jedan od prvih uzgajivača, Džon Voldron, koristio je čekić i nakovanj. Pomoću tih jednostavnih alatki razlomio je oko osam miliona oraha za 50 godina. Ljudi su se pitali da li bi taj deo posla mogle obavljati mašine. Prvi pokušaji nisu baš bili uspešni, jer su se prilikom lomljenja ljuske oštećivala i jezgra. Međutim, s vremenom su napravljene efikasnije mašine.
Još jedan problem predstavljalo je razmnožavanje ove biljke. Kada bi se orasi s dobrog drveća zasadili, nicale su sadnice koje su kasnije davale rod lošeg kvaliteta. Ni kalemljenje nije davalo zadovoljavajuće rezultate. Zbog ovih poteškoća, komercijalno uzgajanje je stagniralo sve dok se tim problemom nisu pozabavili Havajci. Oni su napravili znatan pomak u tom pogledu i ubrzo se na Havajima ostvarivalo 90 posto ukupne svetske proizvodnje makadamija oraha. Ne čudi što su ponegde bili nazivani havajskim orasima.
Onda su se tokom 1960-ih australijski uzgajivači „ozbiljno latili uzgajanja makadamije u komercijalne svrhe“, primenjujući ono što su naučili na Havajima. Zahvaljujući tome, lokalna industrija je procvetala tako da udeo Australije u celokupnoj svetskoj proizvodnji sada iznosi oko 50 posto. Makadamija orasi se uzgajaju i u Africi, Aziji i Srednjoj Americi.
U jednom australijskom voćnjaku
Posetili smo Endrua, koji uzgaja makadamija orahe na svom imanju u blizini grada Lizmora, u Novom Južnom Velsu. Endru priča: „Na svakih nekoliko redova sadimo različite sorte da bismo pospešili unakrsno oprašivanje.“ Od njega smo saznali da oko 80 posto od više miliona stabala u Australiji
čine probrane sorte koje su havajski uzgajivači dobili ukrštanjem. Međutim, sada se u Australiji koristi genetski materijal divljih stabala da bi se proizvele domaće sorte s boljim odlikama.Posmatramo drveće i vidimo kako se u gustim krošnjama njišu stotine oraha koji liče na loptice. Ovi orasi sazrevaju više od šest meseci i zatim padaju na zemlju. Zapažamo da su neki od opalih oraha probušeni. Endru objašnjava: „Pacovi mogu da progrizu ljusku za osam sekundi. I divlje svinje vole makadamija orahe.“ Dok idemo dalje uz red stabala, Endru se saginje da bi uzeo opali orah dopola ukopan u zemlju. „Spasao sam tri centa“, kaže on, osmehujući se šeretski. Mnogi uzgajivači sakupljaju orahe koristeći posebno konstruisanu mašinu s valjkom i kratkim plastičnim „prstima“ koji sakupljaju opale orahe. Nakon skidanja spoljašnjeg omotača, orasi se razvrstavaju po sortama i potom isporučuju u fabriku gde se odvajaju od ljuske, procenjuje njihov kvalitet i zatim otpremaju do potrošača.
Ukusni i zdravi!
Dok se naš obilazak voćnjaka bliži kraju, grickamo jezgra oraha — njihov bogat, kremasti ukus je pravo uživanje za nepce. Ali, jesu li su ovi orasi zdravi? Sadržaj masnoće u jezgru (uglavnom mononezasićene, dobre masti) „najčešće prelazi 72%, što je najveći procenat u odnosu na sve druge jezgraste plodove koji sadrže masnoće“, kaže se u jednom vladinom biltenu o makadamija orasima. Nedavna istraživanja su pokazala da, ako se uzimaju u umerenim količinama, mogu smanjiti „loš“ holesterol i trigliceride, a i sniziti visok krvni pritisak.
Sladokusci vole ukus makadamija oraha u čokoladnim slatkišima, posebnim vrstama kolačića prefinjenog ukusa ili u vrhunskim sladoledima. Drugima više prijaju pečeni, slani ili direktno iz ljuske. Šta god da izabere, većina ljudi bi htela još.
[Fusnote]
^ Godinama pre toga, istraživači Kaningam (1828) i Lajhart (1843) sakupljali su makadamija orahe, ali njihovi uzorci su ostavljeni u skladištu, bez ikakvog opisa. Godine 1857, Hilov kolega, melburnški botaničar Ferdinand fon Miler, nazvao je ovaj rod drveća Macadamia, po svom dobrom prijatelju, doktoru Džonu Makadamu.
^ Zdrobljena ljuska makadamije toliko je tvrda da se u industriji koristi kao odlično abrazivno sredstvo.
[Okvir na 23. strani]
LJUSKE KAO GORIVO U ELEKTRANAMA
Izuzetno tvrde ljuske makadamija oraha imaju kalorijsku, to jest energetsku vrednost skoro kao mrki ugalj. Zato ih jedan australijski snabdevač energijom koristi da bi proizvodio struju za fabriku u kojoj se prerađuju orasi, kao i za domaćinstva. Ova elektrana predstavlja prvi australijski projekat u kom se otpad koristi u energetske svrhe. Očekuje se da će s vremenom proizvoditi više energije jer će veći broj uzgajivača obezbeđivati gorivo.
[Slika na 23. strani]
Australijski uzgajivači svake godine zasade hiljade novih sadnica
[Izvor slike na 23. strani]
Sve fotografije na stranama 22 i 23: Australian Macadamia Society