Pogled u svet

Od 95,2 miliona tona morskih stvorenja koja se ulove svake godine oko 38,5 je nepoželjno. „Sve dok se 40 posto onoga što se ulovi u moru smatra otpadom, populacija riba se ne može obnoviti“, kaže Karoline Šaht, stručnjak iz ove oblasti pri Svetskoj fondaciji za očuvanje prirode (BERLINER MORGENPOST, NEMAČKA)

„Krave, ovce i koze možda izgledaju kao nedužne žrtve ljudskog apetita za mesom, ali... širom sveta podrigivanjem stoke emituje se 18 posto gasova [uglavnom metana] od ukupne količine gasova koji stvaraju efekat staklene bašte — više nego što oslobode sva prevozna sredstva zajedno“ (NEW SCIENTIST, VELIKA BRITANIJA)

Praistorijski superlepak

Naučnici su u pokrajini Kvazulu-Natal u Južnoafričkoj Republici pronašli superlepak star hiljadama godina. „Lepak je... isto tako dobar kao onaj koji se može nabaviti u današnjim gvožđarama“, navodi se u novinama The Star iz Johanesburga. Smatra se da su drevni lovci koristili taj lepak da bi pričvrstili vrh strele ili koplja za dršku. Nakon što su pokušali da kopiraju ovu drevnu formulu — koristeći crveni oker, životinjsku mast, gumu arabiku i pesak — i da postignu pravu temperaturu kako bi se lepak osušio pored vatre, naučnici su osetili „još veće poštovanje“ prema ovim ljudima iz praistorijskog doba.

Manje sna, više prehlada

„Ljudi koji spavaju manje od sedam sati tokom noći imaju skoro tri puta veće šanse da će zaraditi prehladu od ljudi koji u proseku spavaju osam ili više sati“, kaže se u izveštaju Univerziteta Karnegi Melon u Pitsburgu, u Pensilvaniji (SAD). A oni koji su budni „čak i samo osam posto od ukupnog vremena koje provedu [ležeći] u krevetu imaju pet i po puta veće šanse“ da će se razboleti nego oni koji spavaju čvrstim snom. „Iako je povezanost sna i imunološkog sistema uveliko potvrđena, ovo je prvi dokaz da čak i relativno mali poremećaji sna utiču na reakciju organizma na viruse prehlade“, kaže Šeldon Koen, glavni autor ovog istraživanja. „To pruža još jedan razlog zbog čega bi u svakodnevnim obavezama trebalo odvojiti vremena za čitavu noć odmora.“

Obilje novog poljoprivrednog zemljišta

„U svetu ima dovoljno mesta za proizvodnju dodatne hrane za potrebe rastuće populacije“, piše u časopisu New Scientist. „I nasuprot očekivanjima, ta hrana bi se najvećim delom mogla uzgajati u Africi.“ U ovom časopisu se navodi izveštaj o proceni stanja u poljoprivredi koji su objavile Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj i Organizacija Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu. Prema tom izveštaju, površina zemljišta koja se u svetu trenutno koristi za poljoprivredu mogla bi biti dvostruko veća. „Više od polovine tog dodatnog zemljišta“, kaže se u izveštaju, „nalazi se u Africi i Latinskoj Americi.“