Da li ste u opasnosti od internet prevare?

Vilijam, penzionisani profesor sa Floride, dobio je jedan imejl za koji je mislio da je od njegovog internet provajdera. U njemu je pisalo da su podaci o njegovom bankovnom računu nestali. Vilijam je popunio formular koji je bio prikačen i poslao imejl natrag. Nije ni bio svestan da je tako svoje podatke poslao Šivi, kriminalcu iz Kvinsa, jednog dela Njujorka. Sledećeg dana, Šiva je iskoristio broj Vilijamove kreditne kartice da bi na internetu kupio štampač identifikacionih kartica pomoću kog bi mogao da napravi još lažnih dokumenata. Vilijam je primio jedan od 100 000 imejlova koje je Šiva poslao. Oni koji su istraživali taj slučaj rekli su da je stotinak ljudi nasamareno na ovaj način.

Jedna pedesetšestogodišnja žena iz Kvinslenda u Australiji započela je vezu preko interneta s jednim čovekom za koga je mislila da je inženjer iz Velike Britanije. Poslala mu je novac u iznosu od preko 32 000 evra da bi na kraju otkrila da se radi o dvadesetsedmogodišnjem prevarantu iz Nigerije. *

NAŽALOST, internet prevare su uobičajene. Consumer Reports, američki časopis koji razmatra razne potrošačke teme, navodi sledeće: „Šteta koju pretrpe korisnici interneta meri se milijardama dolara i to se nastavlja u nesmanjenim razmerama. Broj napada virusima naročito je porastao od prošle godine, zarazivši kompjutere u 40 posto domaćinstava u Sjedinjenim Državama. Neki od njih su u više navrata imali problema s takvim virusima.“ Svaki deseti računar u Srbiji zaražen je nekim virusom — ishod je istraživanja koje je sprovela Biznis softver alijansa — što svrstava Srbiju u sam vrh zaraženosti računara virusima. Pre nego što vidite kako se možete zaštititi, osmotrite neke od mnogih načina na koji kriminalci postupaju.

Kako se sve to dešava?

Mnogi prevaranti ostvaruju kontakt sa žrtvama putem imejla. Na primer, ono što je Vilijam dobio jeste fišing imejl. Poput mamca za ribe, takav imejl „mami“ primaoca da priloži svoju lozinku, broj kreditne  kartice ili informaciju o bankovnom računu na veb-sajtu koji izgleda autentično, ali je u stvari falsifikovan. Putem kompjuterskog programa koji se zove imejl ekstraktor prevaranti mogu doći do vaše imejl adrese.

Neki od takvih fišing imejlova mogu vas „upecati“, a da ne unesete nikakav podatak. Otvaranjem takvog imejla, možete ubaciti u svoj kompjuter špijunski softver. Ovakvi programi beleže ono što vaš kompjuter radi. U nameri da ukradu vašu lozinku ili vaše lične podatke, neki od tih programa registruju koje ste tipke na tastaturi pritisnuli. Drugi programi vas mogu uputiti na neki falsifikovani sajt. Da li se ikako možete zaštititi?

Šta možete da uradite

Pazite na imejlove koji sadrže sumnjive linkove. Otvaranjem takvih linkova ponekad možete ubaciti u svoj kompjuter program poznat kao trojanski konj, to jest trojanac. Taj program omogućuje prevarantima tajni prolaz u sistem vašeg kompjutera, gde mogu uzeti neke vaše podatke. Mesta koja prevaranti posećuju kako bi došli do dragocenih podataka i ubacili špijunske programe su: forumi, društvene mreže, pornografski veb-sajtovi i veb-sajtovi koji nude softver čiji je izvor nepoznat. Takođe, nikada ne odgovarajte na imejlove u kojima vam se obećava zarada koja je previše dobra da bi bila istinita.

Verovatno su vam se dok ste bili na internetu pojavljivale ovakve poruke: „Vaš kompjuter je u opasnosti! Da biste zaštitili vaš kompjuter kliknite ovde!“ ili „Besplatni skrinsejveri. Kliknite ovde“? Ako to uradite, možete aktivirati špijunski softver!

Kada tražite posao preko interneta, budite oprezni. Sajber kriminalci koriste lažne veb-sajtove na koje se morate registrovati, a tada vam uzimaju određeni novčani iznos, pa čak i podatke o bankovnom računu.

Lopovi su sada toliko spretni da mogu elektronski pristupiti bazama podataka kompanija i finansijskih institucija i doći do podataka. U januaru 2007. kriminalci su upali u kompjuterski sistem jednog lanca robnih kuća u Sjedinjenim Državama i tako došli do podataka miliona kupaca, uključujući i informacije s njihovih kreditnih kartica. U Nigeriji su kriminalci upali u baze podataka nekoliko banaka i ukrali milion i po ličnih identifikacionih brojeva (pin kodova) kako bi podigli novac s bankomata. Sada na internetu postoji crno tržište gde se nazovislužbenici i hakeri bave prodajom podataka sa ukradenih kreditnih kartica, pa čak i prodajom ukradenih identiteta.

[Fusnota]

[Okvir na 11. strani]

Fišing imejl. takav imejl navodi primaoca da priloži svoju lozinku, broj kreditne kartice ili informacije o bankovnom računu na veb-sajt koji izgleda autentično, a u stvari je falsifikovan.

Špijunski softver. Ovakav program beleži ono što vaš kompjuter radi.

Trojanski konj. Program koji je osmišljen da probije sigurnost vašeg kompjutera, dok navodno obavlja neke bezazlene funkcije.

 [Okvir/Slike na stranama 12, 13]

Nemojte postati žrtva

DA NE BISTE POSTALI ŽRTVA PREVARE, PREDUZMITE SLEDEĆE KORAKE:

1. Vodite računa o tome da je zaštitni zid (firewall) na vašem kompjuteru uvek aktivan i da se operativni sistem, aplikacije i antivirus program redovno ažuriraju.

2. Redovno pravite rezervne kopije svojih podataka (back up) i čuvajte ih na sigurnom.

3. Budite razboriti. Nemojte odmah verovati svemu što vidite na internetu. U Bibliji piše: „Lakoveran veruje svakoj reči, a pametan pazi na korake svoje“ (Poslovice 14:15).

4. Nemojte biti pohlepni (Luka 12:15). Čuvajte se „besplatnih“ ponuda i veb-sajtova na kojima se prodaju proizvodi po izuzetno niskim cenama. Možda se radi o fišingu.

5. Čuvajte se neželjenih imejlova i instant poruka, naročito ako sadrže linkove ili traže unos vaših ličnih podataka ili potvrdu vaše lozinke (Poslovice 11:15).

6. Izaberite lozinke koje je teško pogoditi. S vremena na vreme promenite lozinke koje koristite na internetu i nemojte upotrebljavati istu lozinku za nekoliko naloga.

 7. Podatke o svojoj kreditnoj kartici i bankovnom računu poverite samo proverenim i sigurnim veb-sajtovima.

8. Pažljivo unosite internet adrese, naročito ako je u pitanju veb-sajt neke finansijske institucije. Jedna slovna greška vas može odvesti na falsifikovan veb-sajt.

9. Kada unosite poverljive podatke, kao što su oni s kreditne kartice, koristite šifrovani pristup i po završetku se odjavite s veb-sajta.

10. Pažljivo i često pregledajte transakcije na kreditnoj kartici i bankovnom izveštaju. Čim uočite neku transakciju koja vam nije poznata, što pre stupite u kontakt s bankom.

11. Ako koristite bežične konekcije (Wi-Fi) koje nisu zaštićene, budite oprezni jer lopovi tako mogu ukrasti neke podatke i preusmeriti vas na falsifikovani veb-sajt.

12. Na pitanje „Da li želite da sačuvate lozinku?“ odgovorite sa „ne“. Trojanci se mogu domoći vaše lozinke.