Društvene mreže — četiri pitanja koja sebi treba da postavimo

Kao što je to generalno slučaj kod korišćenja interneta, i društvene mreže kriju neke opasnosti. * Razmislite o sledećim pitanjima.

1. Kako društvene mreže utiču na moju privatnost?

„Mnogo reči ne biva bez greha, a ko obuzdava usne svoje, postupa razborito.“ (Poslovice 10:19)

Šta treba znati. Ukoliko ne pazite, informacije o vašem profilu, vaše slike, status poruke (kratke poruke svima na vašoj listi prijatelja) i komentari (vaši odgovori na status poruke drugih) mogu otkriti previše. Primera radi, može se saznati gde živite, kada ste kod kuće (a kada ne), gde radite ili gde idete u školu. Na primer, dovoljna je samo adresa i kratak post tipa: ’Sutra krećemo na odmor‘ pa da neki lopov dobije zeleno svetlo i krene u krađu.

Drugi detalji — na primer, imejl adresa, datum rođenja ili telefonski broj mogu otvoriti vrata za uznemiravanje, maltretiranje ili krađu identiteta. Pa ipak, mnogi postavljaju takve informacije na svoju stranicu na društvenoj mreži.

Ljudi često zaboravljaju da je ono što postave na internet dostupno javnosti. Čak i ako odrede da njihove status poruke mogu čitati „Samo prijatelji“, ipak nemaju kontrolu nad tim šta će ti prijatelji dalje raditi s tim informacijama. Zaista, sve što se stavi na mrežu treba smatrati da je postalo javno, ili da lako može postati javno.

Šta se može uraditi. Dobro se upoznajte s podešavanjima privatnosti na svojoj društvenoj mreži i koristite ih. Dopustite pristup svojim status porukama i fotografijama samo onima koje poznajete i kojima verujete.

Čak i tada, imajte na umu da ono što postavite na mrežu može saznati mnogo više ljudi nego što želite. Redovno pregledajte svoju stranicu i razmislite da li išta od onoga što ste stavili mogu iskoristiti beskrupulozne osobe kako bi odredile gde se nalazite ili vam ukrale identitet. Čak i među svojim prijateljima, nemojte stavljati informacije koje mogu narušiti vašu ili tuđu privatnost (Poslovice 11:13). Ako je reč o nekim osetljivim podacima, bolje je da koristite neki drugi vid komunikacije. „Telefon je mnogo bolji i sigurniji“, kaže Kameron.

Zaključak. Jedna žena po imenu Kim to ovako sumira: „Ako pazite šta radite, možete zadržati određenu meru privatnosti. Neće doći do problema ukoliko vi to ne dozvolite.“

  2. Kako društvene mreže utiču na moje vreme?

’Prosudite šta je najvažnije.‘ (Filipljanima 1:10)

Šta treba znati. Društvene mreže mogu progutati vaše vreme i isprečiti se ispred važnijih stvari. Devojka po imenu Kej kaže: „Što više kontakata imate, više ćete vremena provoditi na mreži i veće su šanse da postanete zavisni.“ Pogledajte komentare nekih mladih koji su upali u tu zamku.

„Teško je da prestaneš da koristiš neku društvenu mrežu čak i kad ti se baš i ne sviđa. To je skoro pa opsesija“ (Eliz).

„Ima toliko toga — igrica, testova, stranica muzičkih fanova — a da ne pominjem i stranice svih prijatelja“ (Blejn).

„To je kao neki vir koji te prosto usisa i nemaš pojma gde si, sve dok mama ne dođe kući i vidi da su sudovi neoprani“ (Ana).

„Ja sam jedva čekala da se škola završi pa da dođem kući i vidim ko je odgovorio na moje postove. A onda sam morala odgovoriti svim tim ljudima i pregledati sve nove slike koje su postavili. Bila sam zlovoljna dok sam bila na internetu, mrzela sam da me prekidaju. Neki koje poznajem non-stop vise na mreži — čak i kad odu u posetu kod nekog, pa i u sitne sate noću!“ (Megan).

Šta se može uraditi. Vreme je blago koje se ne sme traćiti. Zašto ne proračunate kako ćete ga trošiti, baš kao što to radite s novcem? Kao prvo, napišite koliko vremena mislite da je razumno provesti na nekoj društvenoj mreži. Zatim pratite šta radite i vidite koliko se pridržavate toga. Ako je potrebno, napravite neke izmene.

Ukoliko imate dete adolescentskog uzrasta koje previše vremena provodi na društvenim mrežama, pokušajte da otkrijete šta se krije iza toga. Na primer, u svojoj knjizi o opasnostima na internetu kao i o tome kako roditelji mogu pomoći deci, stručnjak za bezbedno korišćenje interneta, Nensi Vilard kaže da preterano korišćenje društvenih mreža može voditi do uznemirenosti, stresa i niskog samopoštovanja. Ona još kaže: „Mnogi tinejdžeri su preterano zabrinuti za svoj društveni status. Ako svoju vrednost mere po broju virtuelnih prijatelja i učestalosti komunikacije s njima, onda lako mogu postati zavisni“ (Cyber-Safe Kids, Cyber-Savvy Teens).

Nikada nemojte dopustiti da društvene mreže — niti bilo koja aktivnost na internetu — ugrozi odnose koje treba da gajite u svom domu. „Jedna od ironija interneta“, piše Don Tapskot u svojoj knjizi o tome kako je digitalni svet izmenio čitavu jednu generaciju, „jeste što omogućuje lakši kontakt među fizički razdvojenim članovima porodice, dok istovremeno može i da razdvaja one koji žive pod istim krovom“ (Grown Up Digital).

Zaključak. Devojka po imenu Emili kaže: „Mislim da su društvene mreže odlična stvar za održavanje kontakata. Ali kao i sa svim drugim stvarima, morate znati kad je dosta.“

 3. Kako društvene mreže utiču na moju reputaciju?

„Bolje je izabrati dobro ime nego veliko bogatstvo.“ (Poslovice 22:1)

Šta treba znati. Ono što stavite na mrežu može pokvariti sliku o vama koju je posle teško popraviti (Poslovice 20:11; Matej 7:17). Mnogi nisu svesni te opasnosti. „Kad se neko priključi na društvenu mrežu kao da izgubi razum“, kaže devojka po imenu Rakel. „Govore stvari koje u običnom životu ne bi govorili. Ne shvataju da samo jedan neumestan post može narušiti njihov dobar glas.“

Ako uprljate svoju reputaciju na nekoj društvenoj mreži, to može imati dugoročne posledice. U pomenutoj knjizi Grown Up Digital stoji: „Postoji mnogo priča o korisnicima društvenih mreža koji su zbog onog što su stavili na mrežu izgubili svoj posao ili su iz istog razloga bili odbijeni za neki posao.“

Šta se može uraditi. Pregledajte svoju stranicu i pokušajte da je vidite onako kako bi je drugi videli. Postavite sebi sledeća pitanja: ’Da li zaista želim da me ljudi tako vide? Ako bi neko gledao slike koje sam postavio, šta bi na osnovu njih rekao kakva sam osoba — da volim da flertujem? da izgledam provokativno? da volim da ludujem po žurkama? Ako je tako, da li bih voleo da stvorim takav utisak, recimo, kad tražim posao i moj budući poslodavac pogleda moju stranicu? Da li se na osnovu tih slika vidi kojih se vrednosti držim u životu?‘

Ako si mlada osoba, postavi sebi sledeća pitanja: ’Šta ako moji roditelji, nastavnik ili neka odrasla osoba koju cenim pogleda moju stranicu? Da li bi me bio stid zbog onog što bi videli ili pročitali?‘

Zaključak. Kada je reč o reputaciji, dobro je imati na umu reči apostola Pavla: „Šta čovek poseje, to će i požnjeti“ (Galatima 6:7).

 4. Kako društvene mreže utiču na moja prijateljstva?

„Ko se druži s mudrima, postaće mudar, a ko ima posla s bezumnima, loše će proći.“ (Poslovice 13:20)

Šta treba znati. Oni s kojima se družimo utiču na naše razmišljanje i postupanje (1. Korinćanima 15:33). Zato je posve razumljivo da budemo selektivni u vezi s tim koga prihvatamo za prijatelja na društvenim mrežama. Neki prihvataju na desetine, pa i stotine zahteva za prijateljstvo od osoba koje jedva da poznaju, ili ih čak uopšte ne poznaju. Neki otkriju da nisu svi koji su na njihovoj listi prijatelja dobro društvo. Pogledajte šta su neki rekli.

„Ako osoba prihvata zahteve za prijateljstvo od svakog Pere, Mike i Laze onda će sigurno upasti u nevolju“ (Ana).

„Mnogi koje znam prihvataju za prijatelje i one koje baš i ne poznaju, zato što ne žele da ih povrede time što bi im odbili zahtev za prijateljstvo“ (Lien).

„To je isto kao i biti uživo s nekim. Moraš paziti koga prihvataš za prijatelja“ (Aleksandra).

Šta se može uraditi. Imaj svoje ’kriterijume za prihvatanje prijateljstava‘. Na primer, možeš postaviti neka ograničenja u vezi s tim. *

„Ja prihvatam za prijatelje samo one koje dobro poznajem, a ne one koje znam samo iz viđenja“ (Džin).

„Ja prihvatam za prijatelje samo one koje dugo poznajem. Nikada ne prihvatam nepoznate“ (Monika).

„Na listu prijatelja dodajem samo one koje dobro poznajem i čija su merila kao i moja“ (Rej).

„Ako dobijem zahtev za prijateljstvo od nekog koga ne poznajem, ignorišem ga. Toga se uvek držim. Poznajem sve osobe koje su na mojoj listi i oni su mi prijatelji i u stvarnom životu“ (Marija).

„Ako neko počne da postavlja slike ili status poruke koje su po mom mišljenju neukusne, ne ustručavam se da tu osobu izbrišem sa svoje liste. Oni su loše društvo čak i ako ne kontaktiraš lično s njima, već gledaš ono što su stavili na svoju stranicu“ (Kim).

„Kada sam bila na jednoj društvenoj mreži, imala sam veoma visok nivo podešavanja privatnosti. Nisam dopuštala da prijatelji mojih prijatelja vide moje postove i slike, već samo moji lični prijatelji. Jednostavno nisam bila sigurna da li su prijatelji mojih prijatelja društvo koje je za mene O.K. Nisam ih lično poznavala i nisam znala na kakvom su glasu“ (Heder).

Zaključak. Dr Gven Šurgen O’Kif u svojoj knjizi koja može pomoći roditeljima da nadgledaju decu kad su na internetu piše: „Najbolje merilo je da prihvatate za prijatelje samo one koji su vam zaista prijatelji i van virtuelnog sveta“ (CyberSafe). *

[Fusnote]

[Okvir na 8. strani]

OBAVEZNO SE ODJAVITE!

Ako vaš nalog ostane aktivan dok niste prisutni, rizikujete da drugi postave svoj materijal na vašu stranicu. Prema advokatu Robertu Vilsonu, to je isto kao da „ostavite svoj novčanik ili mobilni telefon na neko javno mesto. Svako može u vašem odsustvu sesti i stavljati postove na vašu stranicu“. Koji savet on daje? „Obavezno se odjavite.“

[Okvir na 8. strani]

DA LI PRIZIVATE NEVOLJU?

Jedno istraživanje američkog časopisa koji razmatra razne potrošačke teme, Consumer Reports, otkrilo je da se mnogi korisnici društvenih mreža „izlažu rizicima koji mogu voditi do provale u kuću, krađe identiteta i proganjanja. Petnaest posto korisnika postavlja poruke o tome gde se trenutno nalaze i kakvi su im planovi za putovanje, 34 posto kompletan datum rođenja, a 21 odsto onih koji imaju decu postavljaju njihove fotografije i imena.“