Društvene mreže — u čemu je draž?

KOJE ste vidove komunikacije koristili tokom proteklog meseca?

Direktan razgovor

Pisma i razglednice

Telefon

Imejl

SMS poruke

Instant poruke

Video četing

Društvene mreže

Nikada ranije nije bilo toliko opcija za održavanje kontakata, od kojih svaka ima svoje prednosti i nedostatke. Osmotrimo nekoliko njih.

DIREKTAN RAZGOVOR

Prednost. Uključeni su svi izrazi lica, ton glasa i gestovi.

Nedostatak. Sagovornici moraju biti u isto vreme na istom mestu.

PISMA I RAZGLEDNICE

Prednost. Lep znak pažnje koji ima ličnu notu.

Nedostatak. Potrebno je vreme da se napiše i da stigne do primaoca.

IMEJL

Prednost. Brzo se sastavlja i šalje.

Nedostatak. Često se ne mogu razaznati emocije i lako može pogrešno da se shvati.

A onda, tu su i društvene mreže, koje neki smatraju najboljim načinom da održavate kontakte. Postoje na stotine društvenih mreža, a najpopularnija — Fejsbuk — ima oko 800 miliona članova! „Da je kojim slučajem Fejsbuk zemlja“, kaže se u časopisu Time, „bio bi treća zemlja po broju stanovnika, odmah iza Kine i Indije.“ Šta su društvene mreže i zašto su postale tako popularne?

Društvena mreža je veb-sajt koji svojim korisnicima omogućuje da dele informacije sa određenom grupom prijatelja. „To je odličan način da održavaš kontakte“, kaže 21-godišnja Džin. „Takođe je super jer drugi mogu videti tvoje slike s putovanja ili nekih događaja.“

A zašto jednostavno ne napisati pismo? Neki bi prigovorili da uzima dosta vremena i da košta, s obzirom da se fotografije moraju umnožiti. A šta reći za telefon? Ponovo je reč o vremenu, posebno zato što morate zvati osobu po osobu. Pored  toga, neki ne mogu da razgovaraju onda kada vi to možete. A kako stvari stoje sa imejlom? „Niko više ne odgovara na imejlove“, žali se 20-godišnja Danijela, „a ako to i rade, nekad nedeljama moraš čekati odgovor. A kod društvenih mreža je drugačije. Ja samo stavim komentar o tome šta radim i moji prijatelji mogu staviti komentare šta oni rade. Znamo šta se dešava čim se logujemo. Ne može biti lakše.“

Međutim, društvene mreže ne služe samo za ćaskanje radi zabave. Primera radi, kada se desi neka katastrofa — kao što je zemljotres koji je 11. marta 2011. pogodio Japan i izazvao razoran cunami — mnogi koriste društvene mreže da bi saznali kako su njihovi dragi.

Pogledajte šta je ispričao Bendžamin koji živi u Americi. „Nakon cunamija u Japanu telefonske linije su bile u prekidu. Jedna koleginica mi je rekla da je poslala imejl jednoj našoj zajedničkoj prijateljici koja živi u Tokiju, ali nije bilo odgovora. Istog časa sam uzeo mobilni, pristupio internetu i otišao na njenu stranicu na društvenoj mreži. Tamo sam odmah video da je ostavila kratku poruku da je dobro i da će se kasnije javiti s više detalja.“

Bendžamin dalje kaže: „Da bih stupio u kontakt sa onima koji je poznaju, a nisu bili na nekoj društvenoj mreži, morao sam svakom od njih slati imejlove. Trebalo mi je vremena da pronađem njihove adrese i da pišem imejl svakom od njih. Nekoliko njih mi je odgovorilo za nekoliko dana. Jedna osoba mi je odgovorila tek posle dve nedelje! Oni su s raznih strana dobijali toliko puno imejlova da im je bilo teško da ih prate. Društvene mreže bi definitivno uštedele vreme. Za samo nekoliko minuta, svi bi bili u toku!“

Posve razumljivo, društvene mreže imaju svoje prednosti. Ali da li postoje neke opasnosti? Ako postoje, o čemu je reč i kako ih možemo izbeći?

[Okvir/Slike na 5. strani]

KAKO FUNKCIONIŠE

1. Postavite poruku (status poruku) na svoju stranicu.

2. Svi oni koji su na vašoj listi prijatelja primaju vašu poruku kada se loguju na svoju stranicu, a vi primate njihove poruke kada se logujete na svoju stranicu.