Jedinstveni grad od papira

MOŽDA se pitate kako to da postoji grad od papira. Nije u pitanju pravi grad, već maketa Praga koja se čuva u Gradskom muzeju u Pragu. Njen tvorac je Antonin Langvejl, koji je radio na tom projektu 11 godina, od 1826. do 1837. godine, kada je i umro. Šta ga je nagnalo da se lati tako napornog posla?

Langvejl se rodio 1791. godine u Postoloprtiju, gradu u današnjoj Češkoj. Studirao je litografiju na Akademiji umetnosti u Beču, a onda je otvorio prvu litografsku radionicu u Pragu. Međutim, u vođenju poslova nije bio toliko dobar kao u umetnosti, pa mu je posao propao. Godine 1826, kada je bio na jednoj izložbi u Pragu, video je gipsanu maketu Pariza. Tako je dobio inspiraciju da napravi maketu Praga od kartona i nešto drveta.

Langvejl je prvo nekoliko godina s velikom pažnjom beležio detalje Praga. Zalazio je u svaku ulicu, pravio skice i crtao tačne lokacije zgrada, klupa u parkovima, skladišta, spomenika i drveća. Nije čak izostavljao ni burad na zemlji, razbijene prozore, lestve naslonjene na zid i hrpe drva. Zatim je počeo da pravi maketu, u razmeri 1:480. Da bi uvećao svoje skromne prihode, pravio je makete kuća bogatih ljudi.

 Godine 1837, Langvejl se razboleo od tuberkuloze i umro juna iste godine, ostavivši za sobom ženu i pet kćerki. Posle tri godine, njegova maketa se našla u Patriotskom muzeju, sada poznatom kao Narodni muzej. Kako je dospela tamo? Langvejlova udovica ju je 1840. prodala caru Ferdinandu I, koji ju je zatim velikodušno donirao sadašnjem Narodnom muzeju Republike Češke. Tamo je pristigla spakovana u devet sanduka. Kasnije je jedan predstavnik Gradskog muzeja u Pragu, gde je maketa danas izložena, rekao: „Tokom XIX veka, Langvejlova maketa je samo povremeno izlagana. Godine 1891. bila je jedan od eksponata na Nacionalnoj jubilarnoj izložbi. Povodom toga, dosta sredstava je uloženo u njenu restauraciju... Od 1905, ova maketa je deo stalne postavke u lapidarijumu Narodnog muzeja.“

Magnet za istoričare

Langvejlova maketa od papira je veoma popularna. Njena površina iznosi 5,76 metara sa 3,24 metra, zastakljena je i iznutra osvetljena brojnim lampicama. Taj „grad“ izgleda toliko stvarno da morate da se podsećate da je to maketa. Nije ni čudo, kad je Langvejl konstruisao više od dve hiljade minijaturnih zgrada s neverovatnom preciznošću!

Primera radi, Langvejl je napravio registar s pojedinostima o svakom kvartu. Tu su bile i ulične svetiljke, slivnici i kaldrma. Napravio je verne kopije crkava s vitražima, uključujući i razbijena i napukla okna. Tamo gde je na pravim kućama bio otpao malter, vidi se i na njegovoj maketi. Dodao je i Vltavu, reku koja protiče kroz Prag.

Danas Langvejlov grad od papira nije samo zanimljiv muzejski eksponat, već i magnet za ljubitelje umetnosti i istoričare koji bi želeli da vide kako je Prag nekada izgledao. Naravno, neki delovi grada, naročito Jevrejska četvrt i Stari grad, danas su sasvim drugačiji zbog rekonstrukcija i renoviranja. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, maketa je digitalizovana tako da putem jedne interaktivne kompjuterske prezentacije posetioci mogu videti Prag iz 1837. godine.

U aprilu 1837, Langvejl, koji je tada već bio ozbiljno bolestan, zamolio je da se njegova maketa izloži u tadašnjem Otadžbinskom muzeju, ali uprava muzeja nije bila zainteresovana. To ga je sigurno veoma razočaralo. Zamislite da sada može posetiti muzej ili „prošetati“ se svojim starim Pragom na kompjuterskom ekranu. Nema sumnje da bi mu bilo drago što njegov silan trud nije bio uzalud.

[Slika na 10. strani]

Antonin Langvejl

[Slika na 10. strani]

Langvejlova maketa Praga

[Slika na stranama 10, 11]

Pogled izbliza na Langvejlovu maketu

[Izvori slika na 10. strani]

Strana 10, Langvejl: S laskavým svolením Národního muzea v Praze; strane 10 i 11 fotografije makete: S laskavým svolením Muzea hlavního mesta Prahy