Svetlucanje zvezda

DA LI ste ikada s divljenjem posmatrali na hiljade zvezda u jasnoj noći? Dok ste posmatrali te treperave tačkice svetlosti, možda ste primetili da se njihov sjaj, pa čak i boja razlikuju. „Zvezda se od zvezde razlikuje po slavi“, navodi se u Bibliji (1. Korinćanima 15:41).

Zašto se zvezde razlikuju po slavi, to jest sjaju? Zašto je, primera radi, svetlost nekih zvezda beličasta, drugih plavičasta ili žućkasta, dok je kod nekih crvenkasta? I zašto trepere?

U jezgru zvezda nalaze se prave „nuklearne elektrane“ koje proizvode enormne količine energije. Ta energija se prenosi do površinskih slojeva zvezda i odlazi u svemir, velikim delom u vidu vidljive svetlosti i infracrvenih zraka. Toplije zvezde, možda ćete se iznenaditi, puštaju plavu svetlost, a hladnije crvenu. Otkud ta razlika u boji?

Svetlost se može smatrati snopom čestica, zvanih fotoni, koje se takođe ponašaju i kao talasi energije. Zvezde koje su vrelije emituju veću energiju fotona, koji imaju kraću talasnu dužinu i zato su plavičaste boje. Suprotno tome, zvezde koje imaju nižu temperaturu emituju manju energiju fotona i zato su crvenkaste boje. Naša zvezda, Sunce, nalazi se negde na sredini, budući da emituje više svetlosti zelenožućkaste boje. A zašto onda nema tu zelenkastu nijansu? Zato što emituje i dosta svetlosti drugih vidljivih talasnih dužina. Zato, kad se gleda iz svemira, Sunce ima belu boju.

Zemljina atmosfera „boji“ Sunčevu svetlost

Sa Zemlje se Sunce posmatra kroz atmosferu, a ona menja boju sunca, u zavisnosti od doba dana. Na primer, u podne sunce obično ima svetložutu boju. Ali prilikom izlaska i zalaska, kada je nisko na horizontu, može biti narandžasto, pa čak i crveno. Ta promena boje nastaje zbog molekula gasova, vodene pare i drugih mikroskopskih čestica koje se nalaze u Zemljinoj atmosferi.

Zbog svog sastava, atmosfera rasipa plavu i ljubičastu Sunčevu svetlost, stvarajući prekrasno plavo nebo po vedrom danu. Kada se iz spektra Sunčeve svetlosti izuzmu plava i ljubičasta, onda u podne, kada je Sunce u zenitu, preovladava žuta boja. Ali kada je Sunce veoma nisko na horizontu, njegova svetlost putuje kroz atmosferu pod oštrim uglom pre nego što stigne do nas. Zbog toga Sunčevi zraci duže putuju kroz atmosferu, koja sada još više rasipa plavu, a takođe i zelenu svetlost. Otuda, Sunce koje zalazi može izgledati poput veličanstvene crvene ili purpurne lopte.

Živopisno noćno nebo

Koliko toga vidimo na noćnom nebu u velikoj meri zavisi od osetljivosti oka.  Naše oči primaju svetlost putem dve vrste senzora — čepića i štapića. Čepići razaznaju boje, ali ako je svetlost jako slaba, oni ne mogu da vrše svoju funkciju. Međutim, štapići ne reaguju na boje, ali su izuzetni fotoreceptori. Zapravo, pod optimalnim uslovima, jedan štapić može da registruje jedan jedini svetlosni foton! Međutim, štapići su osetljiviji na svetlost kraćih talasnih dužina, kao što je plava. Zbog toga, kada po mraku golim okom gledamo zvezde istog sjaja verovatno ćemo videti plave, a ne i crvene. Ali, sva sreća, tu su instrumenti pomoću kojih možemo videti mnogo bolje.

Dvogledi i teleskopi pomažu nam da noću bolje vidimo zvezde, galaksije, komete i magline. Pa ipak, atmosfera donekle ograničava vidljivost. Rešenje za ovaj problem je Hablov svemirski teleskop, to jest HST, koji kruži Zemljinom orbitom. Kao tehnološko čudo, HST može da detektuje objekte koji su i milijardu puta manje vidljivi nego kada se gledaju golim okom. Tako je HST zabeležio prekrasne prizore u dalekom svemiru, uključujući i galaksije, oblake međuzvezdane prašine i gasove zvane magline.

Međutim, novi teleskopi stacionirani na Zemlji sada u izvesnom smislu pariraju  pa čak i premašuju HST. Primera radi, koristeći genijalne tehnike za neutralisanje uticaja atmosfere, ti novi teleskopi omogućuju astronomima da vide sliku s boljom rezolucijom, to jest s više detalja nego što se vidi putem HST-a. Jedan primer je opservatorijum V. M. Keka na Havajima. U njemu su nalazi teleskop Kek I, jedan od najvećih optičkih teleskopa na svetu. Koristeći taj teleskop, astronom Piter Tathil sa Univerziteta u Sidneju otkrio je oblake prašine. Njih su izbacile dvojne zvezde u sazvežđu Sagitarijus, koje nama izgledaju da su blizu centra naše galaksije Mlečni put.

Što dublje gledaju u svemir, astronomi otkrivaju sve više zvezda i galaksija. Koliko ih ima? Mi možemo samo da nagađamo, ali ne i naš Stvoritelj, Jehova Bog. Za njega se u Psalmu 147:4 kaže: „On zvezde prebrojava, i sve ih po imenu zove.“

I prorok Isaija je slično rekao. Zapravo, on je otišao korak dalje, navodeći sa zapanjujućom naučnom tačnošću da je materijalni svemir nastao zahvaljujući Božjoj neograničenoj energiji. „Podignite oči i gledajte! Ko je sve to stvorio?“, zapisao je on, „Onaj koji vojsku njihovu izvodi na broj, i sve ih po imenu zove. Zbog njegove ogromne moći [’obilja energije kojom sve pokreće‘, fusnota] i velike sile ne izostaje nijedno“ (Isaija 40:26).

Kako je Isaija, koji je živeo pre oko 2 700 godina, znao da je svemir nastao zahvaljujući Božjoj beskrajnoj energiji? Do takvog zaključka sigurno nije mogao sam doći! Umesto toga, on je zapisao ono što mu je Jehova Bog rekao da zapiše (2. Timoteju 3:16). Na taj način su on i drugi pisci Biblije učinili nešto što ne može nijedan udžbenik niti teleskop — otkrili su ko je zvezdama dao njihovu lepotu i sjaj!

[Okvir/Slika na 16. strani]

ZAŠTO ZVEZDE TREPERE?

Zvezde trepere, to jest izgleda kao da menjaju sjaj i položaj, zbog smetnji u Zemljinoj atmosferi. Da bismo to prikazali, zamislimo male tačkice svetlosti na dnu bazena. Šta se dešava s tim tačkicama ako se voda ustalasa? Da, one trepere, baš kao i zvezde. Veći izvori svetlosti bi manje treperili. Planete su poput tih većih izvora svetlosti, ne zato što su veće od zvezda, već zato što su bliže Zemlji pa izgledaju veće.

[Okvir/Slike na 17. strani]

BOJA SLIKE — PRAVA ILI IZMENJENA?

Zahvaljujući snimcima Hablovog svemirskog teleskopa (HST), možda ste imali priliku da vidite spektakularne i živopisne prikaze galaksija, maglina i zvezda. Ali da li su te boje stvarne? Činjenica je da su one reprodukcija — spoj umetnosti i nauke. Slike koje se primaju putem Hablovog teleskopa su jednobojne, ali se propuštaju kroz filtere boja. Da bi napravili krajnji proizvod, astronomi i stručnjaci za fotografiju koriste savremenu tehnologiju i kompjuterske programe, s ciljem da u nekim slučajevima što vernije prikažu nebeska tela u bojama za koje misle da su stvarne. * Ponekad astronomi namerno izmene boju slika da bi neke stvari istakli, recimo u cilju naučnih analiza.

[Fusnota]

[Slike]

Jednobojna

Crvena

Zelena

Plava

Konačna slika nakon kombinovanja tri boje

[Izvor]

J. Hester and P. Scowen (AZ State Univ.), NASA

[Slika na 16. strani]

Zvezda V838 Monocerotis

[Slika na 16. strani]

Galaksije u interakciji Arp 273

[Izvor slike na 15. strani]

NASA, ESA, and the Hubble Heritage (STScI/AURA) -ESA/Hubble Collaboration

[Izvori slika na 16. strani]

V838: NASA, ESA, and H. Bond (STScI); Arp 273: NASA, ESA, and the Hubble Heritage Team (STScI/AURA)