Bitka kod Ajn Džaluta — važan preokret u istoriji sveta

SUROVI konjanici jurili su iz Mongolije, pustošeći gradove čiji stanovnici nisu hteli da se predaju. U februaru 1258, započeli su žestok napad na Bagdad i probili njegove zidine. Ubijali su i pljačkali nedelju dana. Ceo islamski živalj strepeo je od Mongola. *

Januara 1260, kako su Mongoli išli na zapad, naišli su na Alepo, u Siriji, koji je prošao isto kao i Bagdad. U martu su stanovnici Damaska otvorili kapije Mongolima u znak predaje. Ubrzo nakon toga, Mongoli su zauzeli palestinske gradove Neblus (u blizini drevnog Sihema) i Gazu.

Mongolski poglavar Hulagu je od islamskog vladara Egipta sultana Sejfudina Kutuza zahtevao da se preda. Hulagu je pretio da će Egipat, u protivnom, snositi teške posledice. Egipatska vojska je imala 20 000 vojnika. Hulaguova vojska je imala 15 puta više vojnika. „Muslimanskom svetu je pretilo istrebljenje“, kaže profesor Nazer Ahmed, istoričar islama. Šta će sultan Kutuz uraditi?

Kutuz i mameluci

Kutuz je bio mameluk, rob turskog porekla. Mameluci su bili robovi koji su služili kao vojnici u trupama ajubidskih sultana, čije je središte vlasti bilo u Kairu. Međutim, 1250. ti robovi su  zbacili s vlasti svoje gospodare i zavladali Egiptom. Tako se Kutuz, nekada i sam rob, domogao vlasti i postao sultan 1259. On je bio vešt ratnik koji se nije hteo tek tako predati. Šanse da će pobediti Mongole, doduše, bile su veoma slabe. A onda se odigrao niz događaja koji će značajno uticati na čitavu istoriju.

Hulagu je saznao da je u dalekoj Mongoliji umro veliki mongolski kan Mongke. Pretpostavljajući da je tamo sada nastupila borba za presto, Hulagu je povukao većinu svoje vojske. Ostavio je između 10 000 i 20 000 vojnika, što je, kako je mislio, bilo sasvim dovoljno da dovrši osvajanje Egipta. Kutuz je uvideo da je sreća sada na njegovoj strani. Ovo je bila jedina šansa da pobedi osvajača.

Između Egipćana i Mongola našao se još jedan neprijatelj muslimana — krstaši, koji su došli u Palestinu da Svetu zemlju učine hrišćanskom. Kutuz je od njih zatražio bezbedan prolaz i pravo da kupi sve što mu treba za rat protiv Mongola u Palestini. Krstaši su se složili. Kutuz im je, na kraju krajeva, bio jedina nada da se reše Mongola, od kojih su strepeli isto koliko i muslimani.

Tako je postavljena scena za odlučujući sukob mameluka i Mongola.

Ajn Džalut u Palestini

Vojske mameluka i Mongola sukobile su se u septembru 1260. kod Ajn Džaluta u ravnici Ezdrelon. Smatra se da se Ajn Džalut nalazio nedaleko od drevnog grada Megida. *

Istoričar Rašid al Din kaže da su mameluci namamili Mongole u zasedu kod Megida. Kutuz je veći deo konjice sakrio u brda oko doline i dao zapovest  manjoj grupi vojnika da idu prvi i izazovu napad Mongola. Mongoli su mislili da je pred njima cela mamelučka vojska, pa su krenuli u juriš. Kutuz ih je onda uhvatio u zamku. Naredio je rezervnim jedinicama u zasedi da krenu u galop i Mongole napadnu s boka. Osvajači su doživeli poraz.

Ovo je bio prvi poraz Mongola od kad su krenuli da prodiru na zapad iz Mongolije, 43 godine pre toga. Iako je bilo uključeno relativno malo vojnika, bitka kod Ajn Džaluta smatra se jednom od najznačajnijih bitaka u istoriji. Zahvaljujući njenom ishodu, muslimani su izbegli istrebljenje, Mongolima je narušen ugled nepobedivih vojnika, a mameluci su povratili izgubljenu teritoriju.

Nakon bitke

Mongoli su se više puta vraćali na područje Sirije i Palestine, ali nikada više nisu mogli da ugroze Egipat. Hulaguovi potomci su se nastanili u Persiji, prihvatili islam i s vremenom postali pokrovitelji islamske kulture. Njihova teritorija postala je poznata kao persijski Ilkanat, odnosno područje vlasti kana.

Kutuz nije dugo uživao u pobedi. Ubrzo su ga njegovi rivali ubili. Među njima bio je Bajbars I, prvi sultan ponovo ujedinjenog kraljevstva Egipta i Sirije. Mnogi su smatrali da je on vladar koga su mameluci doveli na vlast. Njegova nova država, koja je imala dobru upravu i koja je bila bogata, trajala je dva i po veka, sve do 1517. godine.

Tokom tog perioda od otprilike 250 godina, mameluci su proterali krstaše iz Svete zemlje, podsticali trgovinu i proizvodnju, uticali na razvoj umetnosti, gradili bolnice, džamije i škole. Pod njihovom vladavinom, Egipat je postao prestižan centar islamskog sveta.

Bitka kod Ajn Džaluta nije uticala samo na Bliski istok. Ona je odredila i pravac razvitka civilizacija na Zapadu. „Da su Mongoli pokorili Egipat, možda bi uspeli da, nakon Hulaguovog povratka, nastave svoj prodor prema severnoj Africi i Gibraltarskom moreuzu“, kaže se u časopisu Saudi Aramco World. Pošto su u međuvremenu Mongoli došli do Poljske, s vremenom bi pokorili Evropu.

„Da li bi u takvim okolnostima u Evropi došlo do renesanse?“, stoji u istom časopisu. „Moguće je da bi današnji svet izgledao sasvim drugačije.“

[Fusnote]

[Mapa na 12. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Damask

SIRIJA

Tavor

Ezdrelon

Ajn Džalut (blizu Megida)

Neblus (Sihem)

Jerusalim

Gaza

EGIPAT

[Slika na 12. strani]

Mesto gde se nekada nalazio drevni grad Megido

[Slika na 13. strani]

Vojske mameluka i Mongola sukobile su se u septembru 1260. kod Ajn Džaluta, u Ezdrelonu

[Izvor]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Slika na 14. strani]

Ostaci drevnog grada Sihema i deo savremenog grada Neblusa u pozadini