Zašto ima toliko besa?

ODGOVOR na to pitanje je složen. Čak i naučnici priznaju da je bes emocija o kojoj se malo zna. Ali među stručnjacima za mentalno zdravlje postoji opšta saglasnost da svi imamo izvesne „okidače“ gneva.

To može biti nešto što nas frustrira ili nervira. Često je u pitanju nepravda ili pristranost. Pojavi se kada mislimo da smo omalovaženi, na primer, kada nas neko uvredi ili nipodaštava. Takođe se može javiti i kada nešto vidimo kao pretnju po naš autoritet ili dobru reputaciju.

Naravno, svakoga ljute različite stvari. To zavisi od uzrasta i pola, pa i od kulture iz koje neko potiče. Osim toga, reakcije na ove „okidače“ gneva zavise od osobe. Neki ljudi se retko kad ljute i brzo prelaze preko uvreda, dok drugi imaju kratak fitilj i možda danima, nedeljama, mesecima, pa i duže, drže takva osećanja u sebi.

Sa svih strana smo okruženi onim što nas može naljutiti. Povrh toga, ljudi sve češće burno reaguju. Zašto? Jedan od razloga je egoističan duh sa stavom „prvo ja“, koji preovladava u današnje vreme. U Bibliji stoji: „U poslednjim danima [...] ljudi će biti sebični, pohlepni za novcem, umišljeni, oholi, [...] tvrdoglavi, ponosni“ (2. Timoteju 3:1-5). Zar nisu danas mnogi ljudi takvi?

I zaista, kada sebični ljudi ne isteraju svoje, često se razbesne. Ima i mnogih drugih razloga zbog kojih među ljudima ima sve više nervoze. Osmotrite neke od njih.

Roditeljski primer

Roditelji imaju veliki uticaj na razvoj ličnosti svog deteta tokom njegovog detinjstva i adolescencije. Psiholog Hari Mils kaže: „Od najranijeg doba, čovek uči kako da se izbori s besom oponašajući način na koji ljudi oko njega to rade.“

Ako dete odrasta u napetoj atmosferi, u kojoj sevaju varnice zbog nevažnih stvari, ono zapravo uči da na životne probleme reaguje burno. Takvo dete je nalik biljci koja se zaliva zagađenom vodom. Biljka može da raste, ali je zakržljala, i možda na njoj ostaju trajne posledice. Bes je poput te zagađene vode, i deca koja su mu izložena imaju više problema s tom emocijom kada odrastu.

Krcati gradovi

Godine 1800, oko 3 posto svetske populacije živelo je u urbanim sredinama. Taj broj je 2008. skočio na 50 posto, a očekuje se da bi do 2050. dostigao 70 posto. Izgleda da što se više ljudi stiska u krcatim gradovima, to više raste stepen besa i frustracije. Da navedemo jedan primer. Meksiko Siti je jedan od najvećih i najzakrčenijih gradova na planeti. Gužva u saobraćaju je jedan od glavnih uzroka nervoze. Sa oko 18 miliona stanovnika  i šest miliona automobila, ovaj grad je „najverovatnije najstresnija prestonica na svetu“, kaže jedan novinar. „Saobraćaj je gust i zbog toga često dolazi do izliva gneva.“

U pretrpanim gradovima ima i drugih uzroka stresa, na primer zagađen vazduh, buka, loši stambeni uslovi, sukob kultura i visoka stopa kriminala. Što više ima izvora stresa, to su ljudi skloniji frustraciji i gnevu i brzo gube živce.

Ekonomska kriza

Svetska ekonomska kriza uzrokuje veliki stres i zabrinutost. U zajedničkom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda i Međunarodne organizacije rada iz 2010. stoji: „Procenjuje se da je više od 210 miliona ljudi širom sveta nezaposleno.“ Nažalost, većina onih koji su otpušteni kao tehnološki višak nemaju nikakvu socijalnu pomoć niti ušteđevinu.

 Ni oni koji zadrže posao ne prolaze mnogo bolje. Prema istom izvoru, stres zbog posla je „globalna epidemija“. Lorn Kertis, stručni savetnik u oblasti menadžmenta u Ontariju, u Kanadi, kaže da se ljudi boje da će ostati bez posla i da su pod strahovitim pritiskom. On još kaže da „zbog toga imaju odbrambeni stav i da se sve češće svađaju s nadređenima i drugim saradnicima“.

Predrasude i nepravda

Zamislite kako biste se osećali da učestvujete u trci u brzom hodanju, ali da jedino vama noge moraju biti vezane lancima. Milioni ljudi se slično osećaju zbog rasnih i drugih predrasuda s kojima se suočavaju. U ljudima se javlja gnev kada ne mogu imati odgovarajuće zaposlenje, obrazovanje, normalne životne uslove i druge osnovne stvari.

Drugi oblici nepravde isto tako mogu naneti nekome velik bol i slomiti ga. Nažalost, većinu nas je nekada zabolela nepravda. Pre više od tri hiljade godina, mudri kralj Solomon je rekao: „Gle, potlačeni suze liju, a nikoga nema da ih uteši“ (Propovednik 4:1). Kada nepravda  uzima maha, a podrške nema niotkuda, čovek lako može postati pun gorčine.

Svet zabave

Sprovedeno je na hiljade studija koje su se bavile uticajem nasilja koje deca vide na televiziji i preko drugih medija. Džejms Stajer, osnivač neprofitne organizacije Common Sense Media, koja pruža informacije o sredstvima javnog informisanja, kaže: „Ako je neka generacija često izložena intenzivnom i realno prikazivanom nasilju, ona se navikava na njega i ima manju odbojnost prema agresiji, a i manje saosećanja.“

Doduše, mnogi mladi koji često gledaju nasilne scene na televiziji ne postaju opaki kriminalci. Ali svet zabave često prikazuje nasilje i agresiju kao prihvatljiv način na koji se rešavaju problemi i tako nastaju generacije oguglale na nasilje.

Uticaj zlih duhova

Biblija otkriva da je jedna nevidljiva sila u velikoj meri odgovorna za to što u svetu danas ima toliko besa. Kako to? Na početku ljudske istorije, jedno buntovno duhovno stvorenje okrenulo se protiv Svemoćnog Boga. Taj zli duh je nazvan Satana, što na hebrejskom znači „protivnik“ ili „neprijatelj“ (Postanak 3:1-13). Kasnije je on naveo druge anđele da se pobune.

Ti neposlušni anđeli, poznati i kao demoni ili zli duhovi, zbačeni su u blizinu zemlje (Otkrivenje 12:9, 10, 12). Pored toga, ’veoma su gnevni‘ jer znaju da im je ostalo još samo malo vremena. Iako ih ne možemo videti, osećamo posledice njihovog delovanja. U kom smislu?

Satana i njegove demonske horde koriste našu sklonost ka grehu tako što nas navode na ’neprijateljstva, svađe, ljubomoru, izlive gneva, prepirke, podele, [...] razuzdane gozbe i tome slično‘ (Galatima 5:19-21).

Moguće je odoleti pritisku

Kada razmišljamo o svim ovim problemima, pritiscima i brigama, razumemo zašto su ljudi frustrirani dok se svaki dan trude da ispune sve odgovornosti.

Nagon da planemo i iskalimo bes može biti veoma jak. U sledećem članku ćemo videti kako da ga kontrolišemo.

[Okvir na 5. strani]

MOŽDA IMATE OZBILJAN PROBLEM S BESOM AKO...

▶ vas nervira čekanje u redu u prodavnici,

▶ često dolazite u sukob s kolegama na poslu,

▶ povremeno ostajete budni noću besno pretresajući u mislima ono što vas je iznerviralo u toku dana,

▶ vam je teško da oprostite onima koji vas uvrede,

▶ često izgubite kontrolu nad emocijama,

▶ ljutnju prati osećaj sramote i krivice. *

[Fusnota]

[Okvir na 6. strani]

ŠTA POKAZUJE STATISTIKA

Britanska fondacija za mentalno zdravlje objavila je izveštaj o istraživanju pojave besa na poslu kao i načina na koji bi se taj problem mogao rešavati (Boiling Point—Problem Anger and What We Can Do About It). Rezultati istraživanja pokazuju sledeće:

84% ispitanika oseća da je pod većim stresom na poslu sada nego pre pet godina.

65% kancelarijskih radnika doživeli su izlive besa svojih kolega ili su ih i sami imali.

45% radnika često na poslu izgubi kontrolu nad emocijama.

Do 60% odsustva s posla uzrokovano je stresom.

33% Britanaca ne razgovara sa svojim komšijama.

64% ispitanika smatra da su ljudi u globalu sve gnevniji.

32% kaže da imaju bliskog prijatelja ili člana porodice kome je teško da kontroliše gnev.

[Slika na 5. strani]

Kako vaši izlivi gneva deluju na vašu decu?

[Slika na 6. strani]

Da li svet zabave oblikuje vaše gledište o besu i agresiji?