TAČAN odgovor je pod „B“. Zašto? Zato što biti popularan znači dopadati se velikom broju ljudi, što nije uvek pogrešno. U Bibliji je prorečeno da će hrišćani biti „svetlost narodima“ i da će ljudi biti privučeni njima (Isaija 42:6; Dela apostolska 13:47). U tom smislu se može reći da su hrišćani popularni.

Isus je bio popularan. Čak je i kao mlada osoba stekao „naklonost Boga i ljudi“ (Luka 2:52). Takođe, u Bibliji stoji da je, kad je odrastao, za njim „pošlo mnogo naroda iz Galileje, Dekapolja, Jerusalima, Judeje i sa one strane Jordana“ (Matej 4:25).

Zato što Isus nije tražio slavu ili težio za popularnošću, i nije po svaku cenu želeo da ga drugi prihvate. On je jednostavno radio ono što je ispravno, a zbog takvog stava je ponekad uživao naklonost drugih (Jovan 8:29, 30). U isto vreme, shvatio je da će bilo kakvo priznanje onih čiji su stavovi prevrtljivi, biti privremeno. Bio je svestan da će ga uskoro baš ti ljudi pogubiti! (Luka 9:22).

Popularnost je poput bogatstva. Imati ga nije uvek pogrešno. Problem je u tome na šta su ljudi sve spremni da bi ga stekli i sačuvali.

Mnogi mladi bi uradili bilo šta samo da bi drugima bili omiljeni. Neki nemaju svoje ja i povode se za mnoštvom samo da bi se uklopili. Drugi su nasilni i pokušavaju da prisile druge da im se dive — pa makar to bilo iz straha. *

Na narednim stranama, prikazana su ta dva naizgled dobra puta koja vode do popularnosti. Zatim je prikazan bolji put.