Titanik — „najslavniji brod u istoriji“
Titanik — „najslavniji brod u istoriji“
10. APRIL 1912: Titanik isplovljava iz Sautemptona u Engleskoj i kreće ka Njujorku.
11. APRIL: Nakon ukrcavanja putnika u Šerburu u Francuskoj i Kvinstaunu (sada poznatom kao Kob) u Irskoj, Titanik uplovljava u vode Atlantika.
14. APRIL: Oko 23.40, Titanik udara u ledeni breg.
15. APRIL: U 2.20, Titanik tone i tako odnosi oko 1 500 života.
KAKAV je to bio brod? Šta je dovelo do toga da potone? Poseta Alsterskom muzeju narodne kulture i transporta („Ulster Folk and Transport Museum“) nedaleko od Belfasta u Severnoj Irskoj, pomaže nam da dođemo do odgovora na ova pitanja.
Titanik — zašto tako poseban?
Prema rečima Majkla Makona, nekadašnjeg kustosa pomenutog muzeja, Titanik je „najslavniji brod u istoriji“. Ali pored Titanika bilo je još velikih brodova. On je sagrađen na brodogradilištu „Harland and Wolff“ u Belfastu, gde su sagrađena još dva ogromna broda. * Dugačak 269 metara i širok 28 metara, Titanik je bio jedan od najvećih brodova svog vremena.
Kompanija „White Star Line“ je pustila ove ogromne brodove u saobraćaj kako bi stekla prevlast nad severnoatlantskim pomorskim putevima koji su donosili veliki profit. Kada je reč o brzini, brodovi ove kompanije nisu mogli da se porede s brodovima kompanije „Cunard Line“. Zato se „White Star Line“ okrenuo konstruisanju većih i luksuznijih brodova, kojima bi privukao bogate i poznate ličnosti.
Međutim, Titanik je imao kapacitet i za jednu drugu svrhu. „U periodu od 1900. do 1914, u Sjedinjene Države je svake godine ulazilo skoro 900 000 imigranata“, kaže Vilijam Bler, direktor institucije Nacionalni muzeji Severne Irske. Kompanijama za prekookeanski transport robe i putnika najveći izvor prihoda bio je prevoz ovih putnika iz Evrope u Sjedinjene Države, i trebalo je da i Titanik posluži toj svrsi.
Tragedija
Kapetan Titanika, Edvard Smit, bio je svestan opasnosti koju predstavlja led na severu Atlantskog okeana, jer je i sam često na Olimpiku plovio ovim vodama. Kada je reč o Titaniku, drugi brodovi su slali nekoliko poruka upozoravajući na ledene bregove. Međutim, neke poruke ili nisu ozbiljno shvaćene ili izgleda nisu ni primljene.
A onda je posada na osmatračnicama Titanika uočila jedan ledeni breg i dala upozorenje. Ali bilo je prekasno. Član posade koji je bio na dužnosti uspeo je da izbegne direktan sudar, ali je zakačio ivicu ledenog brega. To je oštetilo trup broda i voda je prodrla u više njegovih prednjih pregrada. Kapetan Smit je ubrzo saznao da njegovom brodu preti kraj. Slao je SOS poruke i pored toga naredio da se čamci za spasavanje spuste.
Titanik je bio opremljen sa 16 čamaca za spasavanje kao i sa dodatna četiri sklopiva čamca. Ti čamci su mogli da prime oko 1 170 osoba. Ali na brodu je bilo oko 2 200 putnika i članova posade. Da stvar bude gora, mnogi čamci su se spustili pre nego što su bili puni, a mnogi nisu ni pokušali da potraže one koji su skočili u vodu. Na kraju je preživelo samo 705 osoba!
Nakon tragedije
Posle tragedije na Titaniku, pomorske vlasti su donele propise koji su povećali bezbednost na moru. U skladu s jednim takvim propisom, svaki brod je morao imati dovoljno čamaca za spasavanje za sve na brodu.
Ljudi su godinama verovali da je Titanik tako brzo potonuo zbog ogromne pukotine koja je nastala kada je zakačio santu leda. Međutim, nakon što je 1985. otkriven na dnu okeana, istraživači su došli do drugačijeg zaključka, naime, da je ledena voda oslabila čeličnu konstrukciju broda i dovela do toga da postane krta i da puca. Manje od tri sata nakon tog udarca, brod se prepolovio i zatim potonuo. Ova katastrofa postala je jedna od najvećih u istoriji nautike. *
[Fusnote]
^ Titanik je napravljen nakon Olimpika, a pre Britanika.
^ Priča jedne osobe koja je preživela potonuće Titanika nalazi se u engleskom izdanju Probudite se! od 22. oktobra 1981, strane 3-8.
[Mapa na 14. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
Sautempton
Šerbur
Kvinstaun (Kob)
ATLANTSKI OKEAN
Mesto potonuća Titanika
Njujork
[Slike na stranama 12, 13]
Izgradnja „Titanika“
Propeleri „Titanika“
Radnici napuštaju brodogradilište „Harland and Wolff“ u Belfastu
[Izvori]
Strane 12 i 13: Isplovljavanje iz Sautemptona, izgradnja broda i brodogradilište: © National Museums Northern Ireland; propeleri: © The Bridgeman Art Library
[Slika na 14. strani]
Edvard Smit, kapetan „Titanika“ (desno), zajedno s glavnim brodskim službenikom Herbertom Makelrojem
[Izvor]
© Courtesy CSU Archive/age fotostock
[Izvor slike na 15. strani]
© SZ Photo/Knorr & Hirth/Bridgeman Art Library