Biblija — knjiga tačnih proročanstava, 1. deo

„Od tebe ću načiniti velik narod“

U ovoj seriji od osam članaka govori se o jednom izuzetnom obeležju Biblije — njenim proročanstvima. Ovi članci će nam pomoći da dobijemo odgovore na sledeća pitanja: Da li su biblijska proročanstva samo delo nekih umnih ljudi ili su živi dokaz da potiču od Boga? Pozivamo vas da odvagnete činjenice.

SUMNJA i skepticizam su obeležja današnjeg sveta i utiču i na to kako neki gledaju na Bibliju. Nažalost, mnogi nikad nisu odvojili vreme da je otvorenog uma ispitaju. Svoje mišljenje u velikoj meri temelje na onom što su čuli. Nadamo se da to nije slučaj s vama. Zato vas molimo da nam se pridružite u putovanju kroz vreme, koje će nam pomoći da uvidimo neke činjenice koje potvrđuju tačnost Biblije.

Na našem putovanju prvo ćemo se upoznati s čovekom koga poštuju i hrišćani i pripadnici judaizma, kao i muslimani. On je bio Jevrejin i živeo je od 2018. do 1843. pre n. e. Zvao se Avraham. *

On se nalazio u centru pažnje nekih najranijih proročanstava iz Biblije — proročanstava koja uključuju i nas danas. (Videti okvir  „Blagoslov za sve narode“.) Prema prvoj biblijskoj knjizi koja se zove Postanak, ta proročanstva se odnose na sledeće tri stvari: (1) Avrahamovi potomci postaće velik narod. (2) Pre nego što to postanu, biće robovi u tuđini. (3) Biće oslobođeni i zauzeće hanansku zemlju. Osmotrimo detaljnije ova proročanstva.

Tri izuzetna proročanstva

1. proročanstvo: „Od tebe ću načiniti velik narod.“ (Postanak 12:2)

Ispunjenje. Avrahamovi potomci preko Isaka i Jakova, koji je takođe poznat i kao Izrael, postali su drevni narod — samostalna država sa svojim kraljevima.

Šta istorija pokazuje

● Biblija detaljno govori o Avrahamovoj porodičnoj lozi, u koju spadaju i potomci preko Isaka, Jakova i Jakovljevih 12 sinova. U taj rodoslov ubrojani su i mnogi kraljevi koji su vladali u Izraelu ili  Judi. Sedamnaest njih pominju se nezavisno i u izvorima van Biblije, što potvrđuje biblijski zapis da će od Avrahamovih potomaka preko Isaka i Jakova nastati narod. *

2. proročanstvo: „Znaj da će tvoji [Avrahamovi] potomci sigurno biti stranci u tuđoj zemlji, i moraće da služe drugima [...] Oni će se u četvrtom naraštaju vratiti ovamo.“ (Postanak 15:13, 16)

Ispunjenje. Zbog velike gladi koja je nastupila u Hananu, četiri naraštaja Avrahamovih potomaka živela su u Egiptu, prvo kao došljaci, a kasnije kao robovi koji su morali praviti cigle od blata i slame. Uzimajući u obzir samo potomke preko Avrahamovog praunuka Levija, koji se sa svojim ostarelim ocem nastanio u Egiptu, ta četiri naraštaja su: (1) Levije, (2) njegov sin Kat, (3) unuk Amram i (4) praunuk Mojsije (Izlazak 6:16, 18, 20). Godine 1513. pre n. e., Mojsije je izveo Izraelce iz Egipta. (Videti  hronologiju prikazanu dole i okvir  „Precizno ukazivanje na vreme“.)

Šta istorija pokazuje

● Prema Džejmsu Hofmajeru, profesoru Starog zaveta i bliskoistočne arheologije, i drevni egipatski zapisi i arheološke iskopine pokazuju da je Semitima (kao što su drevni Jevreji) bilo dozvoljeno da tokom velike gladi uđu u Egipat sa svojom stokom. Ali da li su oni tamo postali robovi koji su morali praviti cigle?

● Iako se u egipatskim zapisima ne pominju konkretno Izraelci, slike u egipatskim grobnicama i svici potvrđuju da su  Egipćani koristili došljake da im prave cigle od blata i slame. Egipatski zapisi potvrđuju Bibliju i kad pominju nadzornike koji su beležili koliko se dnevno moralo proizvesti cigala (Izlazak 5:14, 19). „Egipatski zapisi“, navodi Hofmajer, „potvrđuju da su došljaci bili primorani na ropski rad [...] tokom vremena robovanja Izraelaca. To navodi na zaključak da ulazak drevnih Izraelaca u Egipat [...] tokom velike gladi i to što su kasnije postali robovi ima istorijsku pozadinu.“

3. proročanstvo: „Tvom potomstvu [...] daću [...] celu hanansku zemlju.“ (Postanak 17:8)

Ispunjenje. Mojsije je izveo izraelski narod iz Egipta, ali ga je Isus Navin poveo u osvajanje hananske zemlje 1473. pre n. e.

Šta istorija pokazuje

● Iako arheolozi ne mogu da se uvek slože oko datuma, „jedno je sigurno: Izraelci  su ušli u Hanan i tu se nastanili“, piše K. Kičen, penzionisani profesor egiptologije.

● U Bibliji stoji da je Isus Navin ’spalio vatrom Asor [hananski grad]‘ (Isus Navin 11:10, 11). U iskopinama tog grada, arheolozi su pronašli tri hananska hrama koja su bila potpuno uništena. Takođe su pronašli i dokaze da je grad spaljen negde u periodu od 1400. do 1499. pre n. e. Te činjenice slažu se s Biblijom.

● Još jedan zanimljiv hananski grad je Gavaon, koji je skoro 10 kilometara od Jerusalima. Arheolozi su utvrdili o kom se gradu radi kada su našli oko 30 ručki od ćupova s natpisom tog grada. Drevni Gavaonjani su, za razliku od stanovnika Asora, sklopili mir sa Isusom Navinom. On im je onda dao zaduženje da donose vodu (Isus Navin 9:3-7, 23). Zašto baš to zaduženje? Stihovi iz 2. Samuilove 2:13 i Jeremije 41:12 pokazuju da je Gavaon bio bogat izvorima voda. Taj biblijski podatak podupiru i činjenice iz knjige o istorijskom kontekstu Biblije, u kojoj stoji: „Najupečatljivije obeležje Gavaona je obilje vode: u gradu je bio jedan veliki izvor i sedam manjih izvora“ (Archaeological Study Bible, New International Version).

● Istorijske činjenice potvrđuju da su mnoge ličnosti koje se pominju u Bibliji zaista postojale. Tu se, kao što smo ranije pomenuli, nalazi i 17 kraljeva koji su potekli od Avrahama i koji su vladali u Izraelu ili Judi. Među njima su Ahav, Ahaz, David, Jezekija, Manasija i Ozija. Sasvim je jasno da pominjanje ovih kraljevskih dinastija snažno svedoči o tome da je narod, koji se zvao Izrael, ušao u Hanan i osvojio ga.

● Godine 1896. n. e., otkrivena je Merneptahova stela u egipatskom gradu Tebi. Na tom reljefnom zapisu nalazi se opis vojnog pohoda na Hanan oko 1210. pre n. e. Ovaj spomenik je prvo ukazivanje na Izrael van Biblije, a to je još jedan dokaz da je ta nacija postojala.

Važnost detalja

Kao što smo videli, Biblija obiluje konkretnim detaljima o ljudima, mestima i događajima. To nam pomaže da ispitamo Bibliju u svetlu vanbiblijskih izvora i da se tako uverimo u tačnost ispunjenja njenih proročanstava. Činjenice pokazuju da su se Božja obećanja koja su se odnosila na Avrahama i njegovo potomstvo ispunila — od njegovih potomaka je nastao narod, oni su bili robovi u Egiptu i kasnije su osvojili hanansku zemlju. Sve nas to možda podseća na reči apostola Petra, koji je ponizno priznao: „Proročanstvo nikada nije bilo izrečeno ljudskom voljom, nego su ljudi govorili reči koje su dolazile od Boga, kako ih je sveti duh vodio“ (2. Petrova 1:21).

Vekovima nakon što su Izraelci osvojili Hanan, taj narod je doživeo dramatičan preokret što je takođe bilo prorečeno u Bibliji, kao što ćemo videti u narednom izdanju.

[Fusnote]

[Okvir na 17. strani]

BLAGOSLOV ZA SVE NARODE

  Bog je obećao da će „svi narodi“ na zemlji biti blagoslovljeni preko Avrahamovog potomstva (Postanak 22:18). Najvažniji razlog zbog čega je Bog od Avrahamovih potomaka formirao narod jeste da bi iz tog naroda izašao Mesija, koji će dati svoj život za sve ljude. * Tako se obećanje koje je Bog dao Avrahamu odnosi i na vas! U Jovanu 3:16 stoji: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život.“

[Fusnota]

[Okvir na 17. strani]

PRECIZNO UKAZIVANJE NA VREME

  Važno je pomenuti koliko je Biblija precizna u pogledu ukazivanja na vreme i datume. Sledi jedan primer. U 1. Kraljevima 6:1 čitamo o vremenu kada je kralj Solomon počeo da gradi hram u Jerusalimu: „Četiristo osamdesete godine [479 punih godina] nakon izlaska Izraelovih sinova iz egipatske zemlje, četvrte godine svog kraljevanja nad Izraelom, meseca zifa, a to je drugi mesec, Solomon je počeo da gradi dom Jehovi.“

Prema biblijskoj hronologiji, četvrta godina Solomonovog vladanja bila bi 1034. pre n. e. Kada od te godine računamo 479 punih godina dolazimo do 1513. pre n. e., a to je godina izlaska Izraelaca iz Egipta.

[Okvir na 18. strani]

AVRAHAM — ISTORIJSKA LIČNOST

● Na glinenim pločicama s početka drugog milenijuma pre n. e. navode se gradovi koji nose imena Avrahamovih rođaka. To su sledeći gradovi: Falek, Seruh, Nahor, Tara i Haran (Postanak 11:17-32).

● U Postanku 11:31 stoji da su Avraham i njegova porodica emigrirali iz Ura Haldejskog. Ruševine ovog grada otkrivene su na jugoistoku Iraka. Biblija takođe pominje da je Avrahamov otac Tara umro u Haranu, gradu koji se sada verovatno nalazi na području Turske, a da je Avrahamova žena Sara preminula u Hevronu (sada poznatom kao Hebron), gradu koji je jedan od najstarijih još uvek naseljenih gradova na Bliskom istoku (Postanak 11:32; 23:2).

[Okvir/Slika na stranama 16, 17]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

HRONOLOGIJA AVRAHAMOVOG POTOMSTVA I EGZODUS IZRAELACA

 (pre n. e.)

1843. Avraham umire

Četiri generacije

Avrahamovih potomaka

Levije

1728. Jakov se s porodicom

seli u Egipat

1711. Jakov umire Kat

1657. Josif umire Amram

1593. Rađa se Mojsije Mojsije

1513. Mojsije izvodi

Izraelce iz Egipta

1473. Mojsije umire.

Isus Navin uvodi

Izraelce u

hanansku zemlju

Vreme sudija

1117. Samuilo postavlja

Saula za prvog

izraelskog kralja

1107. Rađa se David

1070. David postaje

kralj Izraela

1034. Solomon započinje

izgradnju hrama

[Slika]

Ova pobednička stela, na kojoj stoji natpis „Davidov dom“, jedan je od izvora koji ukazuju na kraljeve koji su poticali iz Avrahamove loze i koji su vladali u Izraelu ili Judi

[Izvor]

© Israel Museum, Jerusalem/The Bridgeman Art Library International