Batik — popularna indonežanska tkanina

BATIK je u upotrebi već vekovima, ali nije izgubio popularnost. Nosi se na otmenim prijemima, ali i na lokalnim pijacama. Prelep je, živopisan i veoma raznovrstan. Ali šta je batik? Kako se pravi? Odakle potiče? Kako se danas koristi?

Batik je posebna tehnika oslikavanja tkanine pomoću postojanih boja. Ova tkanina je postala sastavni deo indonežanskog života i kulture. Slične tkanine su popularne širom sveta.

Boja i vosak u duetu

Batik se pravi tako što se pomoću bakarne pisaljke u kojoj je tečni vosak po platnu crtaju šare. Kada se vosak osuši, tkanina se boji. Delovi koji su pređeni voskom ostaju neobojeni. Proces se obično ponavlja više puta, sa različitim bojama, te tako nastaju živopisne šare.

Sredinom 19. veka, vosak se nanosio bakarnim pečatima. Ovaj metod je bio brži i pomoću njega su se mogli praviti istovetni komadi tkanine. U 20. veku, batik je počeo da se izrađuje mašinski tako što se tkanina oslikavala pomoću sito-štampe. Iako mašinski način proizvodnje batika preovladava na današnjem tržištu, još uvek se može naći i ručno rađen batik.

Batik se uglavnom pravi od pamuka ili svile. Prirodne boje se dobijaju od lišća, stabla i kore drveta, začinskog bilja, a koriste se i veštačke boje. Za oslikavanje šara, pre voska koristili su se biljni lepak, životinjska mast, pa čak i blato. Danas se najčešće upotrebljava veštački vosak. Pa ipak, koristi se i kombinacija pčelinjeg voska i parafina.

Drevan, a tako savremen

Niko ne zna tačno kada je batik prvo napravljen i gde. U Kini su pronađeni neki komadi batika iz 6. veka n. e. Još uvek je nejasno kada je ta tehnika zaživela u Indoneziji, ali sve ukazuje na to da je do 17. veka Indonezija uvozila i izvozila ovu tkaninu.

Nedavnih decenija, batik je stekao veću popularnost i postao je jedan od simbola nacionalnog identiteta Indonezije. S obzirom na dugo prisustvo u toj zemlji i njegov uticaj na tamošnju kulturu, batik je 2009. godine pridodat Uneskovoj listi nematerijalne kulturne baštine.

Nošenje batika

Postoje i neki tradicionalni načini nošenja, vezivanja i pravljenja batika koji su pod uticajem lokalnih verovanja i sujeverja. U mnogim pokrajinama Indonezije, batik ima karakteristične boje i motive. Na primer, na severu primorja Jave on je živopisnih boja s motivima cveća, ptica i drugih životinja. Međutim, batik iz centralne Jave obično ima manje nijansi, a motivi su često geometrijski oblici. Evidentirano je oko 3 000 batik šara.

 Jedan tradicionalni odevni predmet je selendang. U pitanju je marama ili parče tkanine koje se nosi preko ramena. U njemu žene često nose malo dete ili stvari koje kupe na pijaci. Ali marama se takođe koristi i za glavu prilikom nekog vrelog dana.

Muškarci tradicionalno nose iket kepalu. Radi se o četvrtastom parčetu batika koji se veže na glavi kao turban. Obično se nosi prilikom svečanih ceremonija.

Još jedan popularan način nošenja batika je sarong. Reč je o pravougaonom parčetu tkanine koji se nosi oko tela. Ponekad se to parče materijala sašije uzduž, te izgleda poput dugačke suknje koja se pričvrsti oko struka. Sarong nose i muškarci i žene.

Batik odgovara gotovo svakom stilu odevanja, bilo da su u pitanju obične pantalone ili svečane haljine. Osim toga, ova tkanina se koristi za slikanje, za izradu tapiserija, stolnjaka, prekrivača za krevete i drugih stvari. Turisti koji se šetaju indonežanskim pijacama mogu pronaći torbe, sandale, abažure, pa čak i futrole za laptop s batik šarama. Izbor je beskonačan, što se i očekuje od tako lepog materijala.

[Slika na 23. strani]

Mala bakarna pisaljka u kojoj je tečni vosak koristi se za ručno oslikavanje tkanine

[Slika na 23. strani]

Tkanina na kojoj su šare od voska više puta se umače u boju

[Slike na 23. strani]

Nošenje batika

1. Selendang

2. Iket kepala

3. Sarong