Igra slučaja ili delo Stvoritelja?

Morski puž koji svetli

● Mnoga morska stvorenja imaju sposobnost bioluminiscencije, to jest mogu da proizvode svetlost. Morski puž čiji je latinski naziv Hinea brasiliana koristi tu svoju sposobnost na jedinstven način. Kada mu se približava kraba, taj puž se povlači u svoju ljušturu i, proizvodeći treperavu svetlost, pali svoj „reflektor“ kako bi uplašio predatora. Ali kako svetlost prodire kroz puževu ljušturu?

Razmislite o sledećem: Ljuštura ovog puža nimalo ne blokira svetlost, već je rasipa. Dimitri Dehejn i Nerida Vilson, naučnici na Institutu za okeanografiju „Skrips“ u San Dijegu, u Kaliforniji, otkrili su da se svetlost koju proizvodi ovaj puž ravnomerno širi unutar cele ljušture i to deset puta efikasnije nego difuzor koji se koristi u komercijalne svrhe, a ima istu debljinu kao i ljuštura (0,5 milimetara). U isto vreme, sposobnost ljušture da emituje svetlost u okolinu osam puta je veća od sposobnosti difuzora koji koristi čovek. Začudo, ova neverovatna sposobnost rasipanja i propuštanja svetlosti ne nalazi se kod srodnih morskih puževa koji nemaju sposobnost bioluminiscencije. Da li se može reći da je slučajno to što je svetlost koju pomenuti puž emituje baš one boje koja najdalje putuje u morskoj sredini.

Dr Dehejn kaže da saznanja o ovom pužu „mogu biti važna za izgradnju materijala koji će imati bolje optičke performanse“. Takođe će koristi imati i biofotonika, naučna grana koja koristi svetlost u svrhu lečenja i medicinskih analiza. U ovoj eri u kojoj se mnogo koriste svetleće diode (LED), difuzori koji imaju sposobnost da efikasno pojačavaju svetlost koja se emituje iz malih izvora nesumnjivo će doprineti uštedi energije.

Do kakvog ste zaključka došli? Da li je čudesna „svetiljka“ morskog puža o kom je bilo reči nastala evolucijom ili je delo Stvoritelja?

[Slika na 18. strani]

Uveličani prikaz ljušture kada ne svetli

[Slika na 18. strani]

Uveličani prikaz ljušture kada emituje difuznu svetlost

[Izvori slika na 18. strani]

Levo: www.robastra.com; u sredini i desno: Courtesy of Dr. D. Deheyn, Scripps Institution of Oceanography, UC San Diego