Kad mališanima umre neko koga vole

Sigurno nije lako saopštiti odrasloj osobi da joj je umro neko koga voli. Ali zamislite da to morate reći detetu.

ZA MNOGU decu je gubitak člana porodice ili drugara nešto što ih zbunjuje, pa čak i zastrašuje. Pomoći im u tom periodu nije lako, naročito za roditelje koji su i sami u žalosti. Na kraju krajeva, i njima je potrebna emocionalna podrška.

Neki roditelji pokušavaju da ublaže taj udarac tako što kažu detetu da ih je preminula osoba napustila ili da je otišla na dalek put. Međutim, to nije istina i može navesti dete na pogrešan zaključak. Šta onda reći detetu o smrti?

Renato i Izabela, koji su Jehovini svedoci, bili su u ovako teškoj situaciji. Kada je njihova troipogodišnja ćerkica Nikol umrla, morali su svom sinu Felipeu, koji je tada imao pet godina, pomoći da se izbori s tim gubitkom.

Probudite se!: Kako ste Felipeu objasnili da je Nikol umrla?

Izabela: Bili smo iskreni i ništa nismo krili od njega. Podstakli smo ga da nas slobodno pita šta ga interesuje i uvek smo se trudili da odgovorimo tako da dete njegovog uzrasta to može razumeti. Nikol je umrla od bakterijske infekcije, pa smo mu rekli da je jedna bubica ušla u njeno telo i da doktori nisu uspeli da je ubiju.

Probudite se!: Da li ste pričali s Felipeom o svojim verovanjima u vezi sa smrću?

Renato: Znali smo da će Felipea utešiti ako s njim razgovaramo o tome šta Biblija kaže o smrti. Biblija je veoma jasna. U njoj se kaže da mrtvi nisu svesni ničega (Propovednik 9:5). Mislili smo da bismo razgovorom o tome kod Felipea odagnali strahove koje bi mogao imati, na primer, strah od toga da noću bude sam.

Izabela: Biblija kaže i da će mrtvi uskrsnuti u raju na zemlji. Pošto verujemo da je to istina, smatrali smo da će to i njemu pomoći. Zato smo pričali s njim o tome. Na primer, razgovarali smo kako je Isus uskrsnuo Jairovu dvanaestogodišnju  ćerku. Onda smo objasnili Felipeu da će i Nikol uskrsnuti. To je ono čemu nas Biblija uči (Marko 5:22-24, 35-42; Jovan 5:28, 29).

Probudite se!: Mislite da je Felipe sve to mogao da razume?

Renato: Da, verujemo da jeste. Deca najbolje podnesu nečiju smrt kada im se daju tačna, jednostavna i jasna objašnjenja. Ne treba biti tajnovit. Smrt je realnost. Nažalost, za sada je ona neizbežna. Zato roditelji treba da pomognu svojoj deci da lakše podnesu nečiju smrt, kao što smo i mi kasnije pomagali našem mlađem sinu Vinisijusu. *

Probudite se!: Da li ste vodili Felipea na sahranu?

Renato: Kada smo odvagnuli sve činjenice, odlučili smo da ga ne povedemo. U njegovom uzrastu utisci se snažno urezuju. Naravno, neki roditelji će odlučiti da povedu svoje dete. Uostalom, sva deca se razlikuju što se tiče toga šta mogu da podnesu. Ako dete vodite na sahranu, dobro je da mu kažete šta će se sve tamo dešavati.

Probudite se!: U tom periodu vam je sigurno bilo veoma teško. Da li ste se brinuli da će vas sin videti kako plačete?

Izabela: Nikada nismo krili od njega kako se osećamo. Ako je i sam Isus plakao kada je njemu draga osoba umrla, zašto i mi ne bismo? (Jovan 11:35, 36). Zašto bi bio problem da nas Felipe vidi kako plačemo? Pošto smo otvoreno iskazivali svoj bol, Felipe je shvatio da nije sramota plakati. To je samo način da se izraze emocije. Želeli smo da se i Felipe oseća slobodnim da izrazi svoja osećanja, a ne da ih guši u sebi.

Renato: Kada tragedija pogodi porodicu, deca su posebno ranjiva i uplašena. Zato ako mi roditelji otvoreno i iskreno pokazujemo svoja osećanja, i deca će to raditi. Kada ih pažljivo slušamo, u poziciji smo  da ih utešimo i umanjimo njihove strahove.

Probudite se!: Da li ste imali neku podršku sa strane?

Renato: Da, imali smo ogromnu podršku suvernika. Posećivali su nas, zvali telefonom i pisali utešne reči. Tako je Felipe video koliko nas vole i brinu o nama.

Izabela: Naši bliski rođaci su takođe bili od velike pomoći. Kada je Nikol umrla, moj otac je svraćao svakog jutra da zajedno doručkujemo. To je bio njegov način da nam pruži podršku. Uz deku, Felipeu je bilo lakše.

Renato: Duhovno ohrabrenje koje smo dobijali na hrišćanskim sastancima bilo je od neprocenjive vrednosti. Trudili smo se da ne propuštamo sastanke, iako ponekad nismo mogli da zadržimo suze, jer nas je mnogo toga podsećalo na Nikol. Ali znali smo da moramo biti jaki, naročito zbog Felipea.

[Fusnota]

[Okvir/Slike na 14. strani]

Ove knjige, koje su izdali Jehovini svedoci, mogu pružiti utehu onima koji su izgubili nekog koga vole.

ZA ODRASLE:

Šta Biblija zaista naučava?

6. poglavlje: Gde se nalaze mrtvi?

7. poglavlje: Prava nada za tebi drage osobe koje su umrle

ZA NAJMLAĐE:

Moja knjiga biblijskih priča

92. priča: Isus uskrsava mrtve

ZA STARIJU DECU:

Uči od Velikog učitelja

34. poglavlje: Šta se dešava kad umremo?

35. poglavlje: Možemo se probuditi iz smrtnog sna!

36. poglavlje: Ko će sve biti uskrsnut i gde će oni živeti?

ZA ADOLESCENTE:

Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja, 1. tom

16. poglavlje: Kako da prebolim smrt roditelja?

[Okvir/Slika na 15. strani]

KAKO IM POMOĆI

● Podstičite ih da vas pitaju sve što ih zanima. Neka vaše dete zna da ste uvek tu za njega da pričate o onome što se dogodilo i šta se dešava prilikom smrti.

● Nemojte se nejasno ili apstraktno izražavati, na primer, nemojte reći za preminulog „napustio nas je“ ili „otišao je“.

● Objasnite pojam umiranja na jednostavan, konkretan način. Neki jednostavno kažu da je telo „prestalo da radi“ i da „nije moglo da se popravi“.

● Recite detetu šta da očekuje na sahrani; objasnite mu da pokojnik ne može da vidi niti da čuje šta se događa.

● Nemojte kriti kako se osećate. Tako će dete videti da je normalno tugovati.

● Upamtite da ne postoji samo jedan ispravan način da se žali. Svako dete je drugačije i živi u drugačijim okolnostima.

[Izvor]

Izvor: www.kidshealth.org

[Slika na 15. strani]

S leva na desno: Felipe, Renato, Izabela i Vinisijus