Giht — uzroci i faktori rizika
Giht — uzroci i faktori rizika
GIHT, poznat i kao kostobolja, jedan je od najuobičajenijih oblika artritisa i može da bude nepodnošljivo bolan. U jednoj knjizi pod nazivom Arthritis stoji da je giht „poremećaj metabolizma mokraćne kiseline“. Štaviše, „u pitanju je poremećaj za koji se zna uzrok, a to je prisustvo kristala mokraćne kiseline u sinovijalnoj tečnosti zglobova [...] naročito nožnog palca“.
Mokraćna kiselina je otpadna materija koja cirkuliše u krvi i nastaje razlaganjem purina. Kada nivo mokraćne kiseline poraste, što se obično dešava zbog nedovoljnog izbacivanja putem urina, u korenu nožnog palca koncentrišu se izuzetno oštri kristali. Mogu biti zahvaćeni i drugi zglobovi. Obolelo mesto se može upaliti i nateći, može biti vrelo na dodir i strašno boleti. * „Čak i najblaži dodir prouzrokuje silovit, oštar bol“, kaže čovek po imenu Alfred, koji ima ovu bolest.
„Bez lečenja, napadi gihta obično traju otprilike nedelju dana“, kaže se u informativnom letku jedne australijske nevladine organizacije. „Sledeći napad se može desiti tek za nekoliko meseci ili čak godina. Ako se ovaj problem ozbiljno ne shvati, napadi mogu biti češći, jači i tako se zglobovi mogu trajno oštetiti. Ponekad giht prerasta u hronično oboljenje“ (Arthritis Australia).
Giht je jedan od oblika artritisa koji najbolje reaguje na lečenje. Terapija često uključuje nesteroidne lekove protiv upala i, u slučaju čestih i veoma jakih napada, alopurinol, koji sprečava nastajanje mokraćne kiseline. Da li je moguće sprečiti ponovno pojavljivanje gihta? Moguće je, ako pacijent uzima u obzir faktore rizika.
Faktori rizika za ponovne napade
Glavni faktori rizika su godine, pol i genetika. Prema nekim stručnjacima, više od 50 posto obolelih ima u porodici nekog ko ima istu bolest. Alfred, koji je ranije citiran, kaže: „I moj otac i deda su imali giht.“ Štaviše, giht uglavnom pogađa muškarce, naročito one između 40 i 50 godina. Zapravo muškarci tri ili četiri puta češće obolevaju od žena, kod kojih se ova bolest retko javlja pre menopauze.
Gojaznost i ishrana: U jednoj enciklopediji o ishrani stoji: „U regulisanju gihta putem ishrane izgleda da više nije akcenat na ograničavanju unosa hrane s visokim sadržajem purina, već na lečenje metaboličkih poremećaja povezanih s gihtom, a to su gojaznost, insulinska rezinstencija i dislipidemija [abnormalno visok nivo lipida, kao što je holesterol, u krvi].“
Pa ipak, neki stručnjaci takođe preporučuju da se izbegava hrana s visokim sadržajem purina, na primer kvasac, neke vrste ribe i crveno meso. *
Piće: Preterano konzumiranje alkohola može sprečavati izbacivanje mokraćne kiseline, i tako dolazi do njene povećane koncentracije.
Drugi zdravstveni problemi: Prema američkoj Klinici Mejo, giht mogu izazvati drugi zdravstveni problemi, kao što je „visok krvni pritisak (hipertenzija) koji se ne kontroliše lekovima i hronična stanja poput dijabetesa, visokog nivoa masti i holesterola u krvi (hiperlipidemija) i sužavanja arterija (arterioskleroza)“. „Iznenadne ili teške bolesti i povrede, vezanost za postelju“, kao i bubrežne bolesti, takođe se povezuju s nastankom gihta. Po svemu sudeći, njegova glavna meta je nožni palac, budući da je u njemu cirkulacija slabija i da ima nižu temperaturu, a to su faktori koji doprinose nagomilavanju mokraćne kiseline.
Lekovi: Medikamenti koji povećavaju rizik od gihta su između ostalih tijazidni diuretici (lekovi za izbacivanje tečnosti iz tela, koji se obično koriste za snižavanje visokog krvnog pritiska), aspirin u malim dozama, imunosupresivi i lekovi za hemoterapiju.
Pet koraka do smanjenog rizika
Pošto do napada gihta dolazi zbog određenog načina života, naredni predlozi mogu pomoći obolelima da smanje rizik od novih napada. *
1. Pošto je giht poremećaj metabolizma, oboleli treba da održavaju normalnu telesnu težinu time što ograničavaju unos kalorija. Višak telesne težine opterećuje zglobove.
2. Nemojte držati rigorozne dijete i naglo mršaviti, jer to može dovesti do privremenog povećanja mokraćne kiseline u krvi.
3. Izbegavajte preterani unos proteina životinjskog porekla. Neki preporučuju da se unos nemasnog mesa, uključujući živinsko meso i ribu, ograniči na 170 grama dnevno.
4. Ako konzumirate alkoholna pića budite umereni. Ukoliko imate napad gihta bilo bi mudro da alkohol uopšte ne pijete.
5. Pijte mnogo tečnosti. To potpomaže razblaživanju i izbacivanju mokraćne kiseline. *
Ove preventivne mere nas možda podsećaju na biblijsku zapovest da ’budemo umereni u svemu‘ i da ’ne pijemo mnogo vina‘ (1. Timoteju 3:2, 8, 11). Sasvim je sigurno da naš Stvoritelj zna šta je najbolje za nas.
[Fusnote]
^ Slični simptomi se mogu pojaviti kada se kristali kalcijum-pirofosfata talože u zglobovima, posebno u hrskavici. Međutim, to je jedna druga bolest i zove se pseudogiht. Ona zahteva drugačije lečenje.
^ Prema jednom članku objavljenom u časopisu Australian Doctor, konzumiranje nekih namirnica bogatih purinom, kao što su pečurke, pasulj, sočivo, grašak, spanać i karfiol, „ne povećava rizik od akutnog gihta“.
^ Svrha ovog članka nije da daje dijagnozu ni da propisuje neku terapiju. Svakom pacijentu je možda potrebno prilagoditi lečenje. Pored toga, ne bi trebalo bez konsultacije s lekarom prestati sa uzimanjem prepisanih lekova ili praviti velike promene u ishrani.
^ Ove informacije se zasnivaju na preporukama Mejo fondacije za medicinsko obrazovanje i istraživanje.
[Dijagram/Slika na 24. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
Upaljeni zglob
Sinovijalna membrana
[Slika]
Naslage kristala mokraćne kiseline