Najveći cvet na svetu

„GOSPODINE, brzo! Ogroman cvet, prelep, neverovatan!“, oduševljeno je rekao vodič britanskog botaničara Džozefa Arnolda, tokom jedne botaničke ekspedicije na Sumatri, ostrvu u Indoneziji. Kada je Arnold video ovaj cvet, opisao ga je kao nešto „zaista izvanredno“. Bio je to cvet od kog mu je zastao dah. Skoro 200 godina nakon toga — neverovatna vrsta raflezije — cveta koji je on video tokom svoje ekspedicije 1818. i dalje se smatra najvećim cvetom na svetu.

Postoji više vrsta raflezije i sve one rastu samo u džunglama jugoistočne Azije. Pa ipak, i dalje se otkrivaju nove vrste ovog cveta. Najveći cvet, vrsta raflezije pod botaničkim nazivom Rafflesia arnoldii, * dobio je to ime po Džozefu Arnoldu i njegovom saradniku u toj ekspediciji ser Tomasu Stamfordu Raflsu, osnivaču i guverneru lučkog grada Singapura. Iako ovaj cvet lepo izgleda, teško da biste ga izabrali za neki buket.

Prvo, ogroman je. Ovaj cvet može imati oko jedan metar u prečniku — što je otprilike veličina autobuske gume — i može težiti više od 10 kilograma. * Ova vrsta raflezije ima pet debelih, mesnatih, crvenkastobraon latica prekrivenih bledunjavim mrljama nalik plikovima. Te latice se sjedinjuju u jednu veliku rupu nalik loncu i u nju može stati oko 6 litara vode.

Drugo, pomislite samo na njen miris. Prema jednom iskrenom opisu, ovaj cvet se oseća  na „strvinu bizona u poodmakloj fazi raspadanja“. Najveći oprašivači ovog cveta su muve koje se hrane strvinama budući da prosto ne mogu da odole njegovom „miomirisu“.

Ova vrsta raflezije nema peteljku, lišće i korenje, i raste kao parazit na lijanama na tlu džungle. Kada novi pupoljak ovog cveta probije koru svog domaćina, potrebno mu je oko deset meseci da naraste i najčešće dostiže veličinu velike glavice kupusa. Zatim, u jednom procesu koji traje nekoliko sati, mesnate latice ovog cveta se otvaraju i tako otkrivaju svoj veličanstveni izgled. U samom središtu ovog cveta nalazi se više šiljatih izraštaja. Nije baš najjasnije koja je njihova funkcija, iako neki stručnjaci pretpostavljaju da oni služe za oslobađanje toplote čime se pojačava miris cveta.

Pa ipak, čudnovata lepota ovog cveta je kratkog veka. Nakon samo nekoliko dana, pupoljak se suši i počinje da truli, ostavljajući za sobom sluzavu crnu masu.

Ova raflezija je retka i ugrožena. Zbog čega? Da bi se međusobno oprašili, muški i ženski cvetovi moraju rasti blizu jedan drugog, a i pored toga mnogi pupoljci nikada ne dostignu zrelost i ne procvetaju. To se dešava zbog toga što se pupoljci nemilice beru i koriste u tradicionalnoj medicini ili u pripremanju specijalitetâ. Zbog toga se broj ovih cvetova u prirodi znatno smanjio. Uništavanje tropskih kišnih šuma, postojbine ovog cveta, predstavlja još jednu ozbiljnu pretnju po njegov opstanak.

Videti rafleziju uživo jedinstven je doživljaj. Njena veličina je nešto posebno, oblik i boja su veličanstveni, a njen miris, najblaže rečeno, upečatljiv. Naravno, ovaj najveći cvet na svetu samo je jedno od nebrojeno mnogo veličanstvenih Stvoriteljevih dela. U Psalmu 104:24 piše: „Kako je mnogo dela tvojih, o Jehova! Sva si ih mudro načinio, puna je zemlja stvaralaštva tvoga.“

[Fusnote]

[Mapa na 17. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

MALEZIJA

SUMATRA

[Slika na 17. strani]

Pupoljak raflezije pred cvetanje