Tamo gde novac ide na četiri noge

„U NAŠEM kraju svinja je jedna od najvažnijih stvari koju neka porodica ima. Zato je velika odgovornost uzgajati je“, kaže Enmari Kenaj, sedamnaestogodišnja devojka koja živi u brdima Papue Nove Gvineje. „Kada mi je tata dao prase da se brinem o njemu, bila sam i uzbuđena i uplašena, jer je bilo tako malecno da sam mislila da možda neće preživeti.“

Kako je Enmari brinula o svojoj svinjici? I zašto su ljudima koji žive u brdovitom području Papue Nove Gvineje svinje važne koliko i novac? Evo šta je ona rekla za Probudite se!

Molimo te, opiši nam gde živiš.

Živim sa svojim roditeljima u jednoj kolibici sa slamnatim krovom u jednom udaljenom selu u Zapadnim visoravnima. Imam dve mlađe sestre i dva mlađa brata. Naše selo ima oko 50 stanovnika od kojih su svi moji rođaci, a mi živimo pored jedne male reke koja teče niz talasasta brda prekrivena gustom šumom.

Mnogi ljudi u našem selu žive od poljoprivrede. Moja porodica ima veliku baštu u kojoj gajimo slatki krompir,  bundevu, krastavce, kafu i drugo. Uživam u gajenju povrća i volim fizički rad. Obavljam takođe i kućne poslove, kao što su čišćenje, pranje veša, a naravno brinem i o našoj svinji.

Kako se brineš za svoju svinju?

Kada ju je tata doneo pre otprilike godinu dana, bila je toliko sićušna da sam mogla da je nosim u rukama. Svakog dana sam je hranila napojem od ribljeg brašna pomešanog sa slatkim krompirom, vodom, solju i sokom od šećerne trske. Noću, kada na brdima postane prilično sveže, stavila bih je da spava blizu ognjišta u jednu praznu vreću koja je bila okačena o tavanicu, a ja sam spavala na podu blizu nje. Na kraju, svinja ne samo da je preživela već je porasla i ugojila se!

Našoj svinji nikada nisam dala ime — jednostavno sam je zvala svinja, i tako je Svinja postalo njeno ime. Brinula sam o njoj kao da je moja beba — hranila sam je, kupala i satima se igrala s njom. Ona se baš vezala za mene i svuda me je pratila.

Kada je Svinja porasla, navikla sam je na nešto što i danas radimo. Kanapom je odvedem u baštu, što je od naše kuće udaljeno 15 minuta. Tamo je privežem za jedno drvo i pustim je da ceo da rovi po bašti. Zahvaljujući snažnom vratu i tvrdoj njušci, ona kopa tražeći korenje i crve. Dok to radi, prekopava i đubri zemlju. Kad dan dođe svom kraju, vodim je kući i, pre nego što je smestim u obor u kom spava,  nahranim je sirovim i kuvanim slatkim krompirom.

Zašto kod vas svinje imaju toliku vrednost?

Kod nas postoji izreka: „Novac je svinja i svinja je novac.“ Mnogo pre nego što je novac počeo da se koristi u našem kraju, svinje su se koristile umesto novca, a i danas je tako. Na primer, jednom je jedna auto-kuća uz svako novo vozilo nudila po jednu svinju. Često su plemena rešavala svoje nesporazume davajući jedni drugima novac i svinje. Mnoge mladoženje su mladinim roditeljima ili njenom plemenu davale svinje kao cenu za nevestu.

Ako jedete svinjetinu, to je kao da jedete svoje prihode!

Tačno! Pošto svinje imaju toliku vrednost, svinjetinu obično jedemo samo u posebnim prilikama. Međutim, na velikim svečanostima za obrok se priprema stotine svinja da bi se istakla imućnost plemena ili da bi se izrazila zahvalnost.

Šta će tvoja porodica uraditi sa svinjama?

Dobro ste rekli „svinjama“, pošto naša Svinja ima mnogo prasića. Nedavno smo jedno prase prodali za 100 kina (oko 30 evra). Taj novac ćemo potrošiti za autobuske karte da bismo išli na oblasni kongres Jehovinih svedoka u obližnji grad Banz. Tata će verovatno prodati i ostale prasiće i na taj način zbrinuti svakodnevne potrebe naše porodice.

Zašto ne gajite više svinja kako biste zaradili više novca?

Naš cilj nije da se obogatimo već da imamo ono što nam je potrebno — hranu, odeću i krov nad glavom. Naša porodica se više usredsređuje na duhovne stvari. Tu spada služenje našem Bogu Jehovi, prisustvovanje hrišćanskim sastancima, pomaganje drugim ljudima tamo gde možemo, bilo materijalno bilo duhovno, kao i obavljanje raznih stvari kao porodica. Vodimo jednostavan način života, ali smo zato bliski i srećni.

Sada sam zaposlena — radim u bašti i gajim svinje — ali ne celo radno vreme. Međutim, moja glavna preokupacija je propovedanje, jer tako svojim bližnjima prenosim istinu iz Biblije. To je zadatak za koji je Isus opunomoćio svoje sledbenike, i ja sam njime zaokupljena nekoliko dana u nedelji (Matej 28:19, 20). Volela bih da jednog dana radim u podružnici Jehovinih svedoka u Port Morsbiju, gde se biblijska literatura prevodi na lokalne jezike. Ali čak i ako ne ostvarim taj cilj, znam da ću uvek uživati u služenju Jehovi i da ću uvek stavljati duhovne stvari na prvo mesto. Srećna sam što zahvaljujući svojoj Svinji imam dodatni prihod.

[Okvir/Slika na 12. strani]

ZANIMLJIVOSTI O SVINJAMA

● Na ostrvu Nova Gvineja ima najmanje dva miliona domaćih svinja — na svaka tri stanovnika po jedna svinja.

● Više od polovine ljudi sa sela poseduje svinje.

[Mape na 10. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

INDONEZIJA

PAPUA NOVA GVINEJA

AUSTRALIJA

INDONEZIJA

PAPUA NOVA GVINEJA

PORT MORSBI

ZAPADNE VISORAVNI

AUSTRALIJA

[Slika na stranama 10, 11]

Odlazak u baštu

[Slika na 11. strani]

Vreme za brčkanje

[Slika na 11. strani]

Vreme za igru