Uzroci nasilja

UZROCI nasilja često su kompleksni i ne mogu se pripisati jednom faktoru, kao što je izbor društva i zabave ili socijalno okruženje. Mnogo toga može biti uključeno.

Očaj i beznađe. Nekada ljudi pribegavaju nasilju kada su potlačeni i kada su žrtve diskriminacije, kada su na margini društva i socijalno ugroženi ili kada osećaju da nemaju kontrolu nad svojim životom.

Uticaj mase. Kao što se često vidi na sportskim događajima, kada se ljudi nalaze u grupama ili u nekoj rulji mnogo lakše pribegavaju lošem ponašanju. Zašto je to tako? Tada su „manje svesni svojih moralnih principa i imaju manje kočnica kada je reč o nasilnom i agresivnom ponašanju“, kaže se u knjizi Social Psychology. U jednom radu sa koledža Klarmont Makena stoji da takvi pojedinci postaju marionete jer gube „svaki osećaj društvene odgovornosti“.

Mržnja i ljubomora. Prvo ubistvo zabeleženo u ljudskoj istoriji počinio je čovek po imenu Kain (Postanak 4:1-8). Njegova ljubomora prema bratu prerasla je u mržnju i zato ga je ubio, uprkos Božjem upozorenju da drži svoje emocije pod kontrolom i obećanju da će ga blagosloviti ako to bude radio.  Zaista je istina ono što piše u Bibliji: „Gde su ljubomora i svadljivost, tamo je nered i svaka vrsta zla“ (Jakovljeva 3:16).

Zloupotreba alkohola i droge. Alkoholizam i narkomanija ne samo što škode fizičkom i mentalnom zdravlju već i ometaju rad kontrolnih centara u mozgu. Zato osobe koje se odaju tome mogu biti sklonije nasilnom ponašanju i agresivnijim reakcijama na provokacije.

Loš krivično-pravni sistem. „Zato što se presuda za zlo delo ne izvršava brzo, srce sinova ljudskih odlučno je da čini zlo“, navodi se u Propovedniku 8:11. Slabo, nekompetentno i korumpirano pravosuđe direktno ili indirektno raspiruje nasilje.

Kriva religija. Religija često biva u vezi s verskom netrpeljivošću, nasiljem i terorizmom. Ali ne radi se samo o zadrtim vernicima, ekstremistima i fanaticima. Tokom dva svetska rata pripadnici glavnih religija — kako hrišćanskih, tako i nehrišćanskih — ubijali su jedni druge, često uz blagoslov svojih verskih vođa. Takvo ponašanje vređa Boga (Titu 1:16; Otkrivenje 17:5, 6; 18:24).

S obzirom na to da mnogo toga raspiruje i veliča nasilje, da li je moguće biti zaista miroljubiv u današnjem svetu? Moguće je, kao što ćemo sada videti.

[Okvir na 6. strani]

NASILJE NASTAJE U SRCU

Mnogo toga može dovesti do nasilja, ali je njegov koren u nama samima. Isus Hrist, koji je vrlo dobro znao šta leži u ljudskom srcu, rekao je: „Iznutra, iz ljudskog srca, izlaze zle misli: blud, krađe, ubistva, preljube, lakomstvo, zloba, prevara, besramnost, zavidno oko, hula, oholost, nerazumnost“ (Marko 7:21, 22). Takva loša naginjanja pothranjujemo kada često gledamo i slušamo ono što je loše ili kada razmišljamo o tome (Jakovljeva 1:14, 15).

S druge strane, ako razmišljamo o dobrim savetima, kao što su oni na 8. strani, štetne želje u nama slabe i gase se, a dobre jačaju (Kološanima 3:5; Filipljanima 4:8). Bog nam tada pomaže da ’ojačamo svog unutrašnjeg čoveka‘ (Efešanima 3:16).

[Okvir na 7. strani]

NASILJE ZBUNJUJE STRUČNJAKE

Zašto je u nekim zemljama stopa kriminala 60 puta veća nego u drugim? Zašto su ratovi i drugi oblici nasilja stalni deo istorije? Zbunjujućih pitanja je mnogo, zadovoljavajućih odgovora malo.

Neki stručnjaci smatraju da siromaštvo i nejednakost izazivaju nasilje. Prema nekim statističkim podacima iz 2000, oko 90 procenata svih nasilnih smrtnih slučajeva, uključujući i samoubistva, dešavaju se u manje razvijenim krajevima sveta, dok je stopa kriminala veća u siromašnijim gradskim četvrtima. Ali da li su siromašni ljudi zaista nasilniji? Ili doživljavaju više nasilja zato što njihove zajednice ne mogu da finansijski podupru kvalitetan rad službi za sprovođenje zakona? S druge strane, postoje mesta poput indijskog grada Kalkute, u kom milioni žive u krajnjoj bedi. Pa ipak, taj grad ima jednu od najnižih stopa ubistava u svetu.

Pored toga, postoje teorije da je društvo agresivnije kada je vatreno oružje lako dostupno. Naravno, naoružani nasilnici su opasniji. Ali zašto u nekim društvima postoji veći procenat agresivnih ljudi? Stručnjaci ni za to nemaju jedinstven odgovor.