Zašto je obična, kućna muva u stanju da izvodi složene i precizne akrobacije u vazduhu? Zašto ovaj insekt pod naletom vetra može brzo da se ispravi i vrati na „kurs“? Odgovor, delimično, leži u majušnim organima koji se nalaze iza svakog krila, takozvanim halterama. *

Razmislite o sledećem: Haltere su poput minijaturnih palica za bubnjeve s loptičastim završecima. Dok muva leti, haltere se njišu gore-dole istom frekvencijom kao i krila, samo u suprotnom smeru od krila. Naučnici su otkrili da haltere služe kao genijalni žiroskopi, pomažući muvama da izbegnu velike turbulencije u letu. *

Zbog toga što su im završeci zaobljeni i izgledaju kao male loptice, haltere se „pomeraju samo u jednom pravcu, poput klatna na satu“, kaže se u jednoj enciklopediji. Ako se tokom leta muva iznenada okrene, bilo namerno bilo zbog iznenadnog naleta vetra, „drščice haltera će se saviti“. „To savijanje registruju gusto zbijeni nervni završeci na halterama i informacije o tome se prenose do mozga muve tako da ona preduzima potrebnu akciju da bi ostala [...] na kursu“ (Encyclopedia of Adaptations in the Natural World). Zbog toga su muve izuzetno okretne i teško ih je uhvatiti.

Inspirisani halterama, inženjeri vide veliko polje primene u tehnologiji. Tu su roboti, mikromehanički insekti koji lete, kao i svemirske letelice. „Ko bi rekao da se tako puno može naučiti od malog, omraženog stvora poput muve?“, napisao je profesor iz oblasti inženjeringa Rafal Zbikovski.

Do kakvog ste zaključka došli? Da li su muvine haltere, koje joj služe kao žiroskopi, nastale evolucijom ili su delo Stvoritelja?