DA BI bili neko i nešto u očima drugih, neki paradiraju u svojim krpicama ili drugim modernim stvarima. Na primer, u jednoj azijskoj zemlji, „novopečeni bogataši su ludi za luksuznim stvarima — francuskim tašnama, italijanskim sportskim automobilima — i ne samo to, oni vole da se hvale onim što imaju“, piše u jednom članku u listu The Washington Post.

Naravno, nije pogrešno uživati u plodovima svog rada. Biblija kaže da je dar od Boga da „čovek jede i pije i uživa u dobru od sveg truda svoga“ (Propovednik 3:13). Ali da li je mudro razmetati se, to jest praviti se važnim zbog onog što imamo? Šta Biblija kaže o tome?

Kada se bogati ili oni koji se pretvaraju da to jesu, razmeću svojim stvarima, kakve će prijatelje privući? Biblija nam daje uvid u ljudsku sklonost kada mudro kaže: „Siromah je mrzak i bližnjem svom, a bogataš ima mnogo prijatelja“ (Poslovice 14:20).

Poruka je jasna: ’Mnogi prijatelji‘ onih koji su bogati nisu toliko prijatelji njima lično koliko njihovom bogatstvu. Oni su lažni, laskavi prijatelji samo iz interesa. Biblija naziva laskanje ’prikrivenim lakomstvom‘ (1. Solunjanima 2:5).

Zato treba da se pitamo: ’Kakve prijatelje želim da imam? One koji me vole zbog onoga što imam ili zbog onoga što jesam?‘ Biblija pokazuje da naše ponašanje utiče na to kakve ćemo osobe privući.

Još jedan razlog zbog kog nije dobro razmetati se bogatstvom vidljiv je iz biblijskog zapisa o kralju Jezekiji iz drevnog Jerusalima. On je jednom prilikom vavilonskim dostojanstvenicima pokazao „sve što je bilo u njegovim riznicama“. Njegovo veliko bogatstvo je očigledno impresioniralo te ljude. Međutim, moguće je da je ono u njima probudilo pohlepu. Nakon što su otišli, Božji prorok Isaija je odvažno rekao Jezekiji da će jednog dana sve njegovo bogatstvo „biti odneto u Vavilon“. Ništa neće ostati. Tako je i bilo. Godinama kasnije, Vavilonci su se vratili i oplenili sve bogatstvo koje je pripadalo Jezekijinoj porodici (2. Kraljevima 20:12-17; 24:12, 13).

Slično tome, i danas oni koji se hvale onim što imaju rizikuju da izgube svoje bogatstvo ili deo njega. U jednom izveštaju o kriminalu i bezbednosti u Meksiku piše: „Razmetljivo pokazivanje bogatstva je pravi magnet za lopove u Meksiko Sitiju. Nošenje skupog nakita, satova i razmetanje velikom sumom novca privlači  neželjenu pažnju.“ Koliko je samo bolje poslušati savet iz Biblije i ’ne hvaliti se svojim bogatstvom‘ (Jeremija 9:23). „Mudrost je kod skromnih“, kažu Poslovice 11:2.

Umesto egoističnog stava ’vidite me‘, skromna i nerazmetljiva osoba rado zapaža dobre osobine i jače strane kod drugih. U Filipljanima 2:3 piše: „Ništa ne radite iz častoljublja niti iz sujete, nego u poniznosti smatrajte druge većima od sebe.“ A u Galatima 5:26 stoji: „Ne budimo sujetni, ne nadmećimo se jedni s drugima, ne zavidimo jedni drugima.“

Slično tome, ljudi koji stiču mudrost proučavajući Božju Reč svesni su da su nesebičnost i međusobno poštovanje stubovi pravog prijateljstva i da takvo prijateljstvo ne nestaje onda kada bogatstva više nema. Umesto toga, ono s vremenom biva sve jače. „Pravi prijatelj voli u svako doba“, piše u Poslovicama 17:17. Štaviše, mudra osoba nastoji da ugodi Bogu. Ona zna da Bog nije impresioniran nečijim spoljašnjim izgledom već da gleda na ’tajnu osobu srca‘, to jest kakvi smo unutra (1. Petrova 3:4). Stoga, mudra osoba se trudi da razvija privlačne osobine karakteristične za „novu ličnost“ koja se spominje u Bibliji (Efešanima 4:24). Neke od tih osobina spominju se u Miheju 6:8: „Da li Jehova, Bog tvoj, traži od tebe išta osim da postupaš pravedno, da voliš dobrotu i da skromno hodiš sa njim?“

Istina, u današnjem svetu retko ko skida kapu pred skromnošću, što ne iznenađuje one koji su upoznati s Biblijom. Kako to? Biblija je prorekla da će u „poslednjim danima“, generalno gledano, ljudi biti „pohlepni za novcem, umišljeni, oholi [...] ponosni“ (2. Timoteju 3:1-5). Oni koji ističu svoj imidž, savršeno se uklapaju u takve okvire. Međutim, Bog kaže da se ’klonimo takvih‘ i da pazimo da ne postanemo poput njih.