Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 STRANICA IZ ISTORIJE

Zloglasna pretnja u Božje ime

Zloglasna pretnja u Božje ime

„Ako tako ne postupite [...] s Božjom pomoći ući ćemo među vas i ratovaćemo na vas sa svih strana i svim silama, i podjarmićemo vas i pokoriti vlasti Crkve i Njegovog veličanstva; vaše ćemo žene i decu učiniti robljem [...] i uzećemo vaše posede i uništićemo sve što imate [...] Pokolj i razaranje koje će uslediti biće vaša krivica, a ne Njegovog veličanstva niti nas.“

OVE reči su deo pretnje poznate kao Requerimiento (Zahtev), koju su španski konkistadori čitali urođenicima kada su u XVI veku išli u osvajanje američke teritorije. U pitanju je jedan od najbizarnijih javnih proglasa.

Prisilno preobraćenje na katoličanstvo

Kratko nakon što je Kolumbo stupio na američko tlo 1492, i Španija i Portugal su želeli da prisvoje nove teritorije. Obe zemlje su na papu gledale kao na Hristovog predstavnika na zemlji. Zato su njega pozvale da reši spor. Pod njegovom nadležnošću, crkva im je obećala da će im dodeliti novootkrivena područja, pod uslovom da pošalju misionare kako bi preobratili urođenike.

Kako je osvajanje napredovalo, španski dvor je nastojao da ozakoni eksploatisanje urođenika. Papa je navodno delovao u Božje ime kada je dozvolio da deo novog područja pripadne Španiji. Zato su Španci tvrdili da konkistadori imaju pravo da uništavaju imovinu lokalnog stanovništva i da ih ubijaju i porobljavaju.

Španske vlasti su izdale jedan proglas kako bi urođenike obavestile o papinoj odluci. Od urođenika se zahtevalo da prihvate hrišćanstvo i da se podlože  kralju Španije. Španci su smatrali da imaju pravo da povedu „pravedan“ rat u Božje ime, ako im se oni ne povinuju.

„Nasilje je bilo opravdano kada je bila u pitanju neka pravedna stvar, zato je takvo razmišljanje prolazilo. Iz tog razloga je Španija morala da izmisli pravednu stvar.“ (Fransis Salivan, profesor teologije)

„Nepravedan, bogohulan, skandalozan“

Španske vlasti su naredile da se ovaj dokument pročita da bi umirile svoju savest i da bi opravdale kolonijalno osvajanje. Konkistadori su, pre nego što su krenuli u haranje, taj dokument često čitali na palubi brodova ili na kopnu i to urođenicima koji nisu znali nijedan evropski jezik. Ponekad su ga čitali i pred praznim kolibama, koje su prestravljeni urođenici napustili.

To nasilno preobraćenje vodilo je do svirepog krvoprolića. Na primer, oko 2 000 Araukanaca bilo je pobijeno u jednoj bici u Čileu 1550. O onima koji su preživeli, konkistador Pedro de Valdivija rekao je kralju: „Dvesta onih koji su bili nepokorni ostali su bez ruku i noseva, budući da sam im više puta slao glasnike i da su im čitane reči iz Zahteva [Requerimiento] kao što je naredilo Vaše veličanstvo.“ *

Čitanje ovog zvaničnog proglasa je možda umirilo savest osvajača. Međutim, nije uspelo proširiti religiju koja je bila zastupljena u Španiji. Bartolome de las Kasas, fratar koji je služio kao misionar, bio je očevidac toga kako je na ljude uticao dotični proglas Katoličke crkve. On je napisao: „Ovaj dokument je bio krajnje nepravedan, bogohulan, skandalozan, besmislen i van svake pameti! A da ne pominjem sramotu koju je naneo hrišćanskoj religiji.“ Hroničar Gonzalo Fernandez de Ovijedo rekao je da je strašno to što je zbog strahovitih zločina počinjenih na urođenicima hrišćanstvo na te ljude ostavilo jako loš utisak.

Da li Bog stoji iza ovakve tiranije koju su sprovodili politički i crkveni moćnici, navodno u njegovo ime? U Bibliji o tome stoji: „Daleko je od istinitog Boga da zlo čini, i od Svemoćnog da nepravedno postupa!“ (Jov 34:10).

^ odl. 11 Prema nekim izvorima, ovaj dokument je ukinut 1573.