BIBLIJA je završena u prvom veku. Učenja koja su vodila do definisanja Trojstva počela su se zvanično kristalisati tek na Saboru u Nikeji u Maloj Aziji, danas Iznik u Turskoj. Bilo je to 325. godine, više od dva veka nakon završetka Biblije. Na tom saboru je iznet simvol vere i prvi put zvanično data definicija „hrišćanskog veroučenja“, uključujući i definiciju Boga i Hrista. Međutim, zašto je bilo potrebno definisati Boga i Hrista vekovima nakon završetka pisanja Biblije? Da li je ona nejasna u tim važnim pitanjima?

Kada je Konstantin postao vladar Rimskog carstva, oni koji su se izjašnjavali kao hrišćani nisu bili jednoglasni u pogledu odnosa između Boga i Hrista. Da li je Isus Bog? Ili ga je Bog stvorio? Da bi to rešio, Konstantin je pozvao verske vođe u Nikeju, ne zato što je želeo da se dođe do verske istine, nego zato što nije želeo da religija razjedini njegovo carstvo.

Konstantin je tražio od uvaženih sveštenih lica, kojih je bilo više stotina, da donesu jednoglasnu odluku, ali je to bilo nemoguće. Nakon toga, predložio je da Sabor usvoji zbunjujuće gledište da je Isus „jednosuštan“ (omousios) sa Ocem. Ovaj nebiblijski, filozofski pojam drevne Grčke bio je temelj za dogmu o Trojstvu, koju će crkve kasnije usvojiti. Do kraja četvrtog veka, učenje o Trojstvu je obuhvatalo i sveti duh i tako je nastao „dogmat o trojičnosti Lica u Bogu“.

Isus je rekao da će „pravi obožavaoci obožavati Oca [...] istinom“ (Jovan 4:23). Ta istina je zabeležena u Bibliji (Jovan 17:17). Da li Biblija naučava da su Otac, Sin i sveti duh tri osobe u jednom Bogu?

Jedno je sigurno — nigde se u Svetom pismu ne može naći reč Trojstvo, to jest Trojica. Kao drugo, Isus nikada nije tvrdio da je jednak  Bogu. Umesto toga, on je obožavao Boga (Luka 22:41-44). Još jedan dokaz je Isusov odnos prema njegovim sledbenicima. Čak i nakon što je uskrsnuo na nebo, Isus ih je zvao svojom braćom (Matej 28:10). Da li su oni bili braća Svemoćnog Boga? Naravno da nisu! Ali zbog vere u Hrista — Božjeg Prvorođenog Sina — oni su postali sinovi njegovog Oca (Galatima 3:26). Zapazite razliku između onog što je izneseno u Nikejskom simvolu vere i onog što stoji u navedenim biblijskim stihovima.

Šta stoji u Nikejskom simvolu vere:

„Verujem u [...] jedinoga Gospoda Isusa Hrista [...] Jedinorodnog, tj. iz suštine Oca, Boga od Boga, Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rođenog, ne stvorenog, jedinosušnog sa Ocem.“

Šta Biblija kaže:

• „Otac moj veći [je] od mene“ (Jovan 14:28). *

• „Vraćam se k ocu svojemu i ocu vašemu, i Bogu svojemu i Bogu vašemu“ (Jovan 20:17).

• „Mi imamo samo jednoga Boga oca“ (1. Korinćanima 8:6).

• „Blagosloven Bog i otac Gospoda našega Isusa Hrista“ (1. Petrova 1:3).

• „Tako govori Amin [Isus], svjedok vjerni i istiniti, početak stvorenja Božijega“ (Otkrivenje 3:14). *