Kako ste postali muzičar?

Moji roditelji su pijanisti. Počeli su da me uče da sviram klavir kad sam imao pet godina. Kasnije sam išao u čuvenu muzičku školu u Taškentu.

Recite nam koji su izazovi sviranja u orkestru.

Svaki orkestar je priča za sebe. Oni su poput džinovskog muzičkog instrumenta koji „svira“ njihov dirigent. Za solistu je verovatno najveći izazov dobra komunikacija s dirigentom. Ona je poput razgovora između dva prijatelja — nijedan ne dominira, već dopušta da onaj drugi dođe do izražaja. Obično imamo samo jednu ili dve probe u kojima treba da ostvarimo takvu komunikaciju.

Koliko vremena dnevno vežbate?

Najmanje tri sata — i to ne znači da samo vežbam teške deonice. Takođe analiziram formu dela koje pripremam, ali bez sviranja. Pored toga, slušam i druga dela dotičnog kompozitora, što mi pomaže da bolje razumem delo koje ću izvoditi.

Šta biste rekli da odlikuje dobrog pijanistu?

To što ume da postigne da klavir takoreći peva. Da vam objasnim na šta mislim. Klavir je instrument koji proizvodi zvuk na sličan način kao udaraljke. Nakon udara u dirku, zvuk se neizbežno utišava — za razliku od duvačkih instrumenata ili ljudskog glasa, koji mogu držati notu ili povećavati jačinu zvuka. Zato je za pijanistu izazov da ne dopusti da mu ton oslabi. On to čini tako što precizno pomera prste i ručne zglobove, u kombinaciji s pritiskanjem  desne pedale, koja produžava trajanje zvuka ili menja boju tona. Kada pijanista ovlada ovom komplikovanom tehnikom, pod njegovim prstima klavir može da zvuči poput flaute, horne, pa i celog orkestra. Čak može biti nalik najlepšem muzičkom instrumentu — ljudskom glasu.

Očigledno je muzika duboko u vašem srcu.

Za mene je muzika jezik koji najdirektnije prenosi i budi osećanja koja je teško, ako ne i nemoguće, izraziti rečima.

Kako ste se zainteresovali za duhovne stvari?

U našoj kući je bilo mnogo knjiga, koje je otac nabavljao u Moskvi. Posebno me je zainteresovala knjiga o Bibliji, u kojoj se govori o nastanku čovečanstva i doživljajima Izraelaca. Bila mi je zanimljiva još jedna knjiga. Nju su izdali Jehovini svedoci i zvala se Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji. * Fascinirao me je njen jasan pregled biblijskih učenja. Kada sam se 1991. preselio u Španiju da bih nastavio muzičko obrazovanje, poneo sam tu knjigu i pročitao je nekoliko puta. Otkrio sam veru koja ne apeluje na emocije, već iznosi jasne dokaze i podstiče na korišćenje logike.

Posebno mi je zaokupilo pažnju biblijsko učenje o večnom životu na zemlji. To mi je bilo tako logično! Dodao bih da tada još nisam bio sreo Jehovine svedoke. Ali sam bio rešen da kad ih sretnem razgovaram s njima o mnogim biblijskim temama.

Kako ste upoznali Svedoke?

Samo nekoliko dana nakon toga, video sam dve žene s Biblijom u ruci. ’Ovo mora da su oni o kojima sam čitao u svojoj knjizi‘, pomislio sam. ’Propovedaju baš kao hrišćani u biblijsko vreme.‘ Ubrzo sam počeo da proučavam Bibliju s jednim Svedokom. Danas mi najveću radost donosi pomaganje drugima da upoznaju Boga.

Šta je vas, bivšeg ateistu, uverilo da postoji Bog?

Sama muzika. Svaki čovek uživa u muzici, što nije svojstveno životinjskom svetu. Muzikom se mogu izraziti različite emocije poput radosti, energičnosti i nežnosti. Pored toga, spontano reagujemo na ritam muzike. Međutim, da li je muzika neophodna za naš opstanak? Da li ima neku ulogu u evolucionističkoj ideji o opstanku najsposobnijih? Mislim da nema. Smatram da je nerazumno verovati da je evolucijom nastao ljudski mozak koji može da stvara muziku poput Mocartove i Betovenove i da uživa u njoj. Jedino razumno obrazloženje jeste da je mozak stvorio genijalan i osećajan Stvoritelj.

Šta vas je navelo da verujete da je Biblija knjiga od Boga?

Biblija je zbirka od 66 malih knjiga, koje je pisalo oko 40 ljudi u razdoblju od preko 1 600 godina. ’Ko je mogao da upravlja pisanjem tog remek-dela tako da ono zvuči skladno kao orkestar?‘, pitao sam se. Jedini razuman odgovor je Bog. Za mene je Biblija prava simfonija elegantne forme, majstorskog aranžmana i dirljive poruke.