„Duboko ću razmišljati [„meditiraću“, fusnota] o svim delima tvojim, promišljaću o postupcima tvojim.“ (Psalam 77:12)

ŠTA LJUDI KAŽU.

Postoje razni oblici meditacije, a mnogi od njih potiču iz istočnjačkih religija. „Um mora da bude prazan da bi jasno sagledavao stvari“, napisao je jedan mudrac. Njegove reči odražavaju gledište mnogih po kom se unutrašnji mir, jasnoća misli i duhovno prosvetljenje mogu postići samo kada je um prazan. Takvo stanje, kažu oni, postiže se usmeravanjem pažnje na određene reči ili slike.

ŠTA BIBLIJA KAŽE.

Biblija stavlja veliki naglasak na meditiranje, tako što nas podstiče na duboko razmišljanje (1. Timoteju 4:15). U biblijskom smislu, meditirati ne znači isprazniti um ponavljanjem neke reči ili fraze, koje se ponekad nazivaju mantrom. Ono obuhvata ciljano razmišljanje o korisnim temama, kao što su Božje osobine, njegova merila i dela stvaranja. Jedan Božji sluga je u molitvi Bogu rekao: „Razmišljam o svim delima tvojim, promišljam o delu ruku tvojih“ (Psalam 143:5). Takođe je rekao: „O tebi mislim na postelji svojoj, tokom straža noćnih promišljam o tebi“ (Psalam 63:6).

„Srce pravednika razmišlja šta će odgovoriti.“ (Poslovice 15:28)

ŠTA BIBLIJA KAŽE.

Ispravno meditiranje nam pomaže da dublje sagledavamo stvari, da naučimo da vladamo sobom i da imamo veću moralnu snagu. Sve to nas čini razboritim u našem govoru i ponašanju (Poslovice 16:23). Dakle, takvo razmišljanje doprinosi našoj sreći. U Psalmu 1:3 se o čoveku koji ima naviku da razmišlja o Bogu kaže: „On je kao drvo posađeno kraj voda koje teku, koje plod svoj donosi u svoje vreme, kojem lišće ne vene, i sve što radi biće uspešno.“

Meditiranje u biblijskom smislu takođe nam pomaže da imamo bolje razumevanje i pamćenje. Osmotrimo jedan primer. Dok proučavamo neku biblijsku temu ili čitamo o Božjim delima stvaranja, mi saznajemo mnoge zanimljive činjenice. Ali kada duboko razmišljamo o tim činjenicama, vidimo kako su one međusobno povezane i kako se uklapaju u ono što znamo od ranije. Tako nam duboko razmišljanje pomaže da činjenice povežemo u jednu smisaonu celinu, poput majstora koji od građevinskog materijala stvara funkcionalnu zgradu.

„Srce je varljivije od svega i na sve je spremno. Ko može proniknuti u njega?“ (Jeremija 17:9)

ŠTA BIBLIJA KAŽE.

„Iznutra, iz ljudskog srca, izlaze zle misli: blud, krađe, ubistva, preljube, lakomstvo, zloba, prevara, besramnost, zavidno oko [...] nerazumnost“ (Marko 7:21, 22). Baš kao i vatra, meditiranje se mora kontrolisati. U suprotnom bi se moglo desiti da naše neispravne misli pothranjuju pogrešne želje, koje mogu izmaći kontroli i dovesti do pogrešnih postupaka (Jakovljeva 1:14, 15).

Zato nas Biblija podstiče da razmišljamo o onome što je ’istinito, plemenito, pravedno, čisto, dopadljivo, pohvalno, čestito i hvale vredno‘ (Filipljanima 4:8, 9). Kada gajimo takve misli, možemo očekivati plod u vidu lepih osobina, ljubaznog govora i srdačnih međuljudskih odnosa (Kološanima 4:6).