Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 INTERVJU | VENLONG HE

Doktor fizičkih nauka govori o svojoj veri

Doktor fizičkih nauka govori o svojoj veri

VENLONG HE je studirao fiziku u gradu Sudžou, u kineskoj provinciji Ðangsu. Trenutno radi kao naučni savetnik na Univerzitetu Stratklajd u Škotskoj i takođe uređuje jedan časopis o tehnologiji, koji izlazi na više jezika. Tokom svoje karijere je objavio brojne naučne radove. U mladosti je verovao u evoluciju, ali je kasnije promenio mišljenje i zaključio da je život nastao stvaranjem. Probudite se! je razgovarao s njim o njegovoj veri.

Recite nam nešto o sebi.

Rodio sam se 1963. i odrastao u jednom selu južno od reke Jangcekjang u provinciji Ðangsu. To je suptropsko područje čuveno po proizvodnji hrane, tako da ga često nazivaju zemljom pirinča i ribe. Kao dete sam se pitao: ’Otkud toliko ukusne hrane? Da li je to slučajnost? Šta je prvo nastalo — kokoška ili jaje?‘ U Kini preovladava ateizam, tako da se u školama zastupa evolucija.

Šta biste rekli o svojoj porodici?

Moji roditelji su bili ateisti. Mama je radila na našem gazdinstvu, dok je otac vodio građevinsku firmu. Ja sam najstariji od pet sinova. Nažalost, dva moja brata su umrla dok su još bili mladi. To me je strašno pogodilo i zato sam se pitao: ’Zašto ljudi umiru? Da li ću ikada više videti svoju braću?‘

Zašto ste se opredelili za nauku?

Voleo sam fiziku zato što me je fascinirala priroda i mislio sam da će mi fizika pružiti odgovore na pitanja koja su me mučila još od detinjstva.

Šta je vaša stručna oblast?

Istražujem kako se naelektrisane čestice mogu ubrzati gotovo do brzine svetlosti. Na taj način proučavam  strukturu atoma. Takođe ispitujem jednu posebnu vrstu zračenja koja je po frekvenciji između mikrotalasa i infracrvenog zračenja. Iako je moje istraživanje prvenstveno u komercijalne svrhe, takođe je povezano s naporima da se razume kako je svemir nastao.

Kako ste počeli da se zanimate za Bibliju?

Godine 1998, Jehovini svedoci su došli na moja vrata. Pitali su me da li želim da čujem biblijske odgovore na svoja pitanja. U tom razgovoru nam se pridružila i moja supruga Huabi, koja se takođe bavi naučnoistraživačkim radom. Nikada ranije nismo videli Bibliju, ali nas je oduševila njena praktičnost. Zapazili smo kako je tom paru Svedoka koristila primena biblijskih načela. Bili su srećni i vodili su jednostavan život. Ali ono što sam u Bibliji pročitao o Bogu navelo me je da počnem da razmišljam da li je svemir stvoren. Pošto sam fizičar, moj posao je da razumem prirodu, tako da sam rešio da ozbiljno razmotrim šta kažu činjenice.

Pošto sam fizičar, moj posao je da razumem prirodu, tako da sam rešio da ozbiljno razmotrim šta kažu činjenice

O kojim je činjenicama reč?

Kao prvo, znao sam da jedan zatvoren sistem sam po sebi ne može ostati uređen bez dejstva neke spoljašnje sile. To je suština drugog zakona termodinamike. Pošto su svemir i život na zemlji veoma organizovani, zaključio sam da su nastali delovanjem jedne „sile“ — Stvoritelja. Druga činjenica bila je da su svemir i zemlja stvoreni tako da podržavaju život.

Koje ste dokaze o stvaranju zapazili?

Gotovo celokupan život na zemlji zavisi od energije sunca. Ta energija kroz svemir putuje u vidu radijacije. Ona na zemlju stiže u različitim talasnim dužinama. Najmanju talasnu dužinu imaju smrtonosni gama-zraci, zatim dolaze h-zraci i ultraljubičasto zračenje. Potom dolazi vidljiva svetlost, infracrveni zraci, mikrotalasi i na kraju radio-talasi. Zadivljujuće je što naša atmosfera zadržava veliki deo štetne radijacije, dok s druge strane propušta zračenje koje je potrebno za život na zemlji.

Zašto vas je to impresioniralo?

Na početku Biblije stoji: „Bog reče: ’Neka bude svetlost.‘ I nastala je svetlost.“ * Oduševilo me je to što se u opisu stvaranja govori o svetlosti. Samo veoma mali deo sunčeve radijacije manifestuje se kao vidljiva svetlost, a ona nam je neophodna za život. Na primer, potrebna je biljkama da bi proizvele hranljive materije, a nama da bismo videli svet oko sebe. To što atmosfera ne blokira svetlost ne može biti slučajnost. Još čudesnije je to što veoma male količine ultraljubičaste svetlosti stižu do zemlje.

Zašto je to značajno?

Ultraljubičasto zračenje je važno. Mala količina nam je potrebna da bi naše telo proizvelo vitamin D, koji je neophodan za kosti i po svemu sudeći pruža zaštitu od raka i drugih vrsta bolesti. Međutim, previše takvog zračenja izaziva rak kože i kataraktu. Atmosfera dopušta da samo male količine ultraljubičastog zračenja dospeju do zemljine površine, i to baš u količini koja nam je potrebna. Za mene je to dokaz da je zemlja stvorena s ciljem da se na njoj živi.

Postepeno smo se Huabi i ja uverili da postoji Stvoritelj i da je on nadahnuo zapisivanje Biblije. Godine 2005, postali smo Jehovini svedoci i sada prenosimo drugima ono što stoji u Bibliji.