Vi i vaše četvorogodišnje dete se stalno borite za prevlast, a čini se da uvek ono pobeđuje.

• Kada mu kažete da nešto uradi što ono ne želi, samo vas ignoriše.

• Kad mu kažete da ne uradi nešto što želi, ono dobije napad besa.

’Da li je to samo prolazna faza?‘, pitate se. ’Da li će ono to prerasti?‘

Koliko god bilo izazovno, ipak je moguće vaspitati dete da bude poslušno. Ali pre nego što budemo videli kako, pogledajte zašto je možda vaše dete neposlušno.

Dok vam je dete bilo novorođenče, vaša prvenstvena uloga bila je da se brinete o njemu. Bili ste mu takoreći uvek na usluzi. Trebalo je samo da zaplače i vi biste dotrčali do njega, spremni da udovoljite svakoj njegovoj potrebi. Naravno, to je bilo sasvim normalno i neophodno. Malom detetu je potrebna neprestana roditeljska briga.

Međutim, nakon više meseci takve brige, normalno je da se dete oseća kao da je ono gospodar u kući, a roditelji sluge koji se pokoravaju svakoj njegovoj želji. A onda, obično oko druge godine života, dete postaje svesno surove realnosti — njegovo malo „kraljevstvo“ se ruši. Roditelji više ne slede njegova naređenja već očekuju da ono sledi njihova! To je za dete veliki šok! Neka deca zbog toga dobiju napade besa. Druga ispituju granice roditeljskog autoriteta, tako što su neposlušna.

U tom kritičnom periodu, roditelj mora da preuzme novu ulogu — da postane autoritet koji detetu jasno stavlja do znanja šta se očekuje od njega. Ali šta ako dete ignoriše ili odbija roditeljske smernice, kao što je opisano u uvodu?

Utvrdite svoj autoritet. Vaše dete neće prihvatiti da ste vi glavni u porodici ako ne preuzmete tu ulogu. Zato treba da na uravnotežen način učvrstite svoj autoritet. Ranijih decenija su neki takozvani stručnjaci tvrdili da reč „autoritet“ zvuči grubo. Jedan od njih je čak rekao da je roditeljski autoritet „neetički“ i „nemoralan“. Međutim, zbog popustljivosti roditelja, deca mogu postati zbunjena, razmažena i bahata. To im ni u kom slučaju ne pomaže da izrastu u zrele, odgovorne osobe. (Biblijska misao: Poslovice 29:15.)

Sprovodite disciplinu. U jednom rečniku se disciplina definiše kao „vaspitanje koje vodi do poslušnosti i samokontrole, najčešće se sprovodi u vidu pravila, kao i kazni u slučaju njihovog kršenja“. Naravno, disciplina nikada ne sme da bude nerazumna ili nasilna. S druge strane, ne treba da bude zbunjujuća ili besmislena, jer tako dete neće imati želju da se promeni. (Biblijska misao: Poslovice 23:13.)

Budite jasni. Neki roditelji prosto mole decu da budu poslušna. („Volela bih da pospremiš sobu, može?“) Možda misle da je to pokazatelj lepih manira. Međutim, na taj način roditelj sebe stavlja u podređen položaj i dopušta detetu da se preračunava da li će ga poslušati ili neće. Roditelji ne treba da se odriču svog autoriteta, već da pružaju jasne smernice koje nisu u obliku pitanja. (Biblijska misao: 1. Korinćanima 14:9.)

Budite odlučni. Ako kažete ’ne‘, držite se toga, i vi i vaš supružnik. Ako ste odredili kaznu za neposlušnost, sprovedite je u delo. Nemojte se upuštati u rasprave i beskrajna objašnjavanja zašto ste nešto odlučili. I vama i vašem detetu će biti mnogo lakše ako se jednostavno držite načela: „Kad kažete: ’Da‘, neka to znači ’da‘, a kad kažete: ’Ne‘, neka to znači ’ne‘“ (Jakovljeva 5:12).

Pokazujte ljubav. U porodici ne treba da vlada ni demokratija, ni diktatura. Ona je Božje uređenje u kom roditelji deci treba da pružaju ljubav i pomažu im da izrastu u odgovorne ljude. Deo toga je i disciplinovanje dece, koje će vam pomoći da naučite dete da bude poslušno, a ono će se osećati sigurno i voljeno.