DŽINGIS-KAN, neustrašivi ratnik iz 12. veka, postavio je temelje carstva koje će postati poznato kao Mongolsko carstvo. Današnja Mongolija, smeštena između Rusije i Kine, predstavlja samo njegov mali ostatak. Ona je ujedno i jedna od najređe naseljenih zemalja na svetu.

Pejzaži tipični za Mongoliju su reke, potoci, visoke planine, talasasti pašnjaci i prostrane travnate stepe. Na jugu leži pustinja Gobi, poznata po dobro očuvanim fosilnim ostacima dinosaura. Pošto je Mongolija smeštena na oko 1 580 metara nadmorske visine, njeni stanovnici je nazivaju „Zemljom plavog neba“. Taj naziv je i više nego odgovarajuć, jer ova zemlja ima preko 250 sunčanih dana godišnje.

Klima je ovde ekstremna. Leti temperatura može dostići i do 40°C, dok zimi može pasti i do -40°C. Skoro trećinu stanovništva čine nomadi.  Radni dan počinje veoma rano za muškarce i žene koji muzu koze, krave, kamile i magarice. Ishrana se obično sastoji od mlečnih proizvoda i mesa, od kojeg je omiljeno ovčje.

Mongoli su gostoljubiv narod. Njihove okrugle, prenosive kuće, nazvane ger, nikada nisu zaključane, tako da svaki prolaznik može da uđe da se odmori i posluži hranom koja je za njega ostavljena. Gostima se obično priprema topao čaj s mlekom i malo soli.

Danas budizam ima jak uticaj u Mongoliji. Među stanovništvom takođe postoji i manji broj šamanista, muslimana i hrišćana, dok mnogi ne pripadaju nijednoj religiji. Ovde živi više od 350 Jehovinih svedoka, koji proučavaju Bibliju s preko 770 osoba.