DA LI ste i vi raskrstili s religijom? Budite sigurni da ni u kom slučaju niste jedini. U mnogim zemljama raste broj onih koji za sebe kažu da nisu religiozni — što ukazuje da je budućnost religija prilično neizvesna. Spomenućemo neke od tih zemalja.

Ljudi su razočarani u religiju zbog brojnih razloga. To mogu biti nasilje i užasna dela iza kojih direktno ili indirektno stoji religija, zatim seksualni skandali u koje su uključene verske vođe, kao i drugi ne tako očigledni faktori, koji su možda i najodgovorniji za osipanje vernika. Navešćemo samo neke.

• Materijalno blagostanje. „Što je čovek bogatiji, to sebe smatra manje religioznim“, kaže se u jednom Galupovom istraživanju o religioznosti. To zapažanje je veoma značajno, jer u mnogim zemljama vlada materijalno blagostanje. Ponegde ljudi imaju „tako visok životni standard da bi i najveći kralj od pre dvesta godina pozeleneo od zavisti“, kaže Džon Naj, profesor ekonomskih nauka.

  ŠTA BIBLIJA KAŽE. U Bibliji je prorečeno da će u „poslednjim danima“ ljubav prema novcu i užicima potisnuti ljubav prema Bogu i bližnjem (2. Timoteju 3:1-5). Jedan biblijski pisac je bio svestan kako bogatstvo može da utiče na duhovnost i zato se molio Jehovi Bogu: „Ne daj mi ni siromaštva ni bogatstva.“ Zašto je to tražio? U nastavku je rekao: „Da se ne bih zasitio, pa te se odrekao“ (Poslovice 30:8, 9).

• Tradicija i moral. Mnogi ljudi, a posebno mladi, na religiju gledaju kao na nešto što nema veze sa stvarnim životom. Drugi su izgubili veru u nju. „Zbog onoga kako se crkve već vekovima ponašaju“, rekao je Tim Magvajer, predstavnik jedne humanističke organizacije u Škotskoj, „ljudi im okreću leđa, jer one za njih više nisu nikakav autoritet na polju morala.“

  ŠTA BIBLIJA KAŽE. Isus Hrist je upozorio na lažne učitelje: „Prepoznaćete ih po njihovim plodovima [...] Svako dobro drvo donosi dobar plod, a svako loše drvo donosi bezvredan plod“ (Matej 7:15-18). „Bezvredan plod“ obuhvata mešanje u politiku i odobravanje ponašanja koje vređa Boga, kao što je homoseksualnost (Jovan 15:19; Rimljanima 1:25-27). Takođe se odnosi i na odbacivanje zdravog, biblijskog učenja i uvođenje besmislenih običaja i isprazne tradicije (Matej 15:3, 9). „Hrani moje ovčice“, rekao je Isus (Jovan 21:17). Pa ipak, danas mnogi ljudi u duhovnom pogledu gladuju.

• Religija i novac. Prema Istraživačkom centru Pju, mnogi ljudi misle  da se u religiji preveliki naglasak stavlja na novac. Da problem bude veći, neke uvažene verske vođe, za razliku od svojih vernika, žive u raskoši i bogatstvu. Na primer, u jednom gradu u Nemačkoj gde mnogi vernici jedva sastavljaju kraj s krajem, biskup je bio na udaru kritike zbog velikog luksuza. Njegov način života je vređao mnoge tamošnje katolike. Takođe, u jednom članku u časopisu GEO piše da u Nigeriji, „gde 100 miliona ljudi živi s manje od jednog evra dnevno, rasipnički način života nekih pastora postaje sve veći problem“.

  ŠTA BIBLIJA KAŽE. Apostol Pavle je napisao: „Nismo kao mnogi koji trguju Božjom rečju“ (2. Korinćanima 2:17). Iako je on bio uvaženi propovednik u ranoj skupštini, često je radio fizičke poslove kako drugima ne bi bio na teretu (Dela apostolska 20:34). Njegov stav je bio u skladu sa Isusovom zapovešću: „Besplatno ste dobili, besplatno i dajte“ (Matej 10:7, 8).

Imajući u vidu ova načela, Jehovini svedoci ne traže novac za svoju literaturu ni biblijsku pouku. Takođe ne skupljaju desetak niti se od prisutnih na njihovim sastancima očekuje da daju prilog. Oni neophodna sredstva prikupljaju isključivo na dobrovoljnoj bazi (Matej 6:2, 3).

Pre samo nekoliko decenija, bilo je teško zamisliti ono što se sada događa u mestima bogosluženja. Međutim, Bog je predvideo takav razvoj događaja i dao da se to unapred zapiše u Bibliji. Simboličnim jezikom, Bog je religije koje ga odbacuju uporedio s raskalašnom bludnicom po imenu „Vavilon Veliki“ (Otkrivenje 17:1, 5).

Ta simbolika je sasvim odgovarajuća, jer krive religije tvrde da su odane Bogu, a s druge strane sklapaju saveze sa svetskim vladarima ne bi li stekle moć i bogatstvo. „Kraljevi zemaljski [...] su s njom blud činili“, piše u Otkrivenju 18:9. Izraz „Vavilon“ je takođe prikladan, jer mnoga verska učenja i običaji, poput doktrine o besmrtnoj duši i trojednom Bogu, kao i okultizam, potiču iz drevnog Vavilona, grada u kom su se obožavali lažni bogovi i cvetalo sujeverje (Isaija 47:1, 8-11). *

Moćni Vavilon je pao kada su presušile vode koje su ga štitile, to jest kada je kanal koji ga je okruživao i dobijao vodu iz Eufrata bio isušen. To je omogućilo Međanima i Persijancima da napadnu taj grad (Jeremija 50:1, 2, 38). Tako je Vavilon pao za jednu noć! (Danilo 5:7, 28, 30).

Vavilon Veliki takođe „sedi na mnogim vodama“. Biblija nam otkriva da te vode predstavljaju „narode i mnoštva“ — milione pristalica krive religije (Otkrivenje 17:1, 15). Biblija je prorekla da će te simbolične vode  presušiti. To ukazuje na neizbežno i brzo uništenje savremenog Vavilona (Otkrivenje 16:12; 18:8). Ko će preduzeti taj napad? Njegovi politički saveznici, čija će se ljubav prema njemu pretvoriti u mržnju. Oni će ga opustošiti i pojesti njegovo simbolično meso (Otkrivenje 17:16, 17). *

S obzirom na to šta čeka Vavilon Veliki, koji je u Bibliji upoređen s bludnicom, Bog s ljubavlju pruža jedno upozorenje: „Izađite iz nje, narode moj, da ne budete saučesnici u njenim gresima i da vas ne zadese njene nevolje!“ (Otkrivenje 18:4). Iz ovih reči vidimo da se Bog obraća onima koje uznemiravaju lažna učenja i koji žele da steknu njegovu naklonost — poput Džafara i Hedije, koje smo pomenuli ranije.

Pre nego što je počeo da proučava Bibliju, Džafar je na Boga gledao kao na nekoga koga moramo slušati samo iz straha. „Bilo je pravo olakšanje saznati da je Jehova Bog ljubavi“, rekao je on, „i da želi da mu budemo poslušni prvenstveno iz ljubavi“ (1. Jovanova 4:8; 5:3). Hedija je osetila spokojstvo kada je saznala da Bog nije kriv za to što je bila siroče i da njen život nije predodređen sudbinom. Utešile su je reči iz Biblije, poput onih u Jakovljevoj 1:13, gde stoji da Bog ne iskušava ljude zlom. Ona i Džafar su svim srcem prihvatili biblijsku istinu i pobegli iz „Vavilona“ (Jovan 17:17).

Uništenje Vavilona Velikog izbeći će svi oni koji su pobegli iz njega u želji da obožavaju „Oca duhom i istinom“ (Jovan 4:23). Oni imaju nadu da će živeti na zemlji koja će biti „puna znanja o Jehovi kao što je more puno vode“ (Isaija 11:9).

Možemo biti sigurni da će kriva religija sa svim svojim pokvarenim plodovima doći svom kraju, jer Bog „ne može da laže“ (Titu 1:2). S druge strane, prava religija će postojati — i to zauvek!