KOLIKO ČESTO ČUJETE DA SE USPEH I SREĆA POVEZUJU S NOVCEM? Očigledno je da mnogi tako razmišljaju budući da rade po ceo dan da bi zaradili što više novca. Ali da li novac i materijalne stvari donose trajnu sreću? Šta iskustvo pokazuje?

U jednom časopisu je zabeleženo da „nakon što čovek zadovolji svoje osnovne životne potrebe, dodatni prihodi ne utiču značajno na njegovu sreću“ (Journal of Happiness Studies). Novac nije problem sam po sebi. „Jurnjava za novcem čini čoveka nezadovoljnim“, kaže se u jednom časopisu iz domena psihologije (Monitor on Psychology). Nešto slično je još pre dve hiljade godina zabeleženo u Bibliji: „Ljubav prema novcu [je] koren svakog zla i zbog nje su neki [...] naneli sebi mnoge patnje“ (1. Timoteju 6:9, 10). O kakvim je „patnjama“ ovde reč?

BRIGA I NESANICA IZ STRAHA OD GUBITKA. „Sladak je san onome ko služi, bilo da jede malo ili mnogo, a bogatstvo ne da bogatome da spava“ (Propovednik 5:12).

RAZOČARANJE KADA NOVAC NE DONESE OČEKIVANU SREĆU. Težnja za bogatstvom je glad koja se ne može utoliti. Zato je neminovno da se čovek razočara kada očekuje da će mu ono doneti sreću. „Ko voli srebro, nikad mu nije dosta srebra, i ko voli bogatstvo, nikad mu nije dosta dobitka“ (Propovednik 5:10). Pored toga, ljudi često zarad novca žrtvuju važne stvari u životu koje zaista donose sreću. Primera radi, to može biti vreme za porodicu, prijatelje ili duhovnost.

OČAJ I FRUSTRACIJA USLED MATERIJALNIH GUBITAKA. „Ne trudi se da stekneš bogatstvo. Ne oslanjaj se na svoj razum. Zar ćeš upraviti oči svoje prema bogatstvu, iako ono u trenu nestaje? Jer načini sebi krila kao u orla i odleti u nebesa“ (Poslovice 23:4, 5).

KADA JE ZADOVOLJAN. „Ništa nismo doneli na svet, pa ne možemo ništa ni odneti s njega. Dakle, kad imamo hranu, odeću i zaklon, budimo zadovoljni time“ (1. Timoteju 6:7, 8). Zadovoljna osoba nije sklona tome da se žali i gunđa, a manja je verovatnoća i da će biti zavidna. A pošto ne rasplamsava u sebi želju za onim što je van njenih finansijskih mogućnosti, poštedeće sebe nepotrebne sekiracije.

KADA JE VELIKODUŠAN. „Više usrećuje davanje nego primanje“ (Dela apostolska 20:35). Velikodušna osoba je srećna jer uživa u tome da usrećuje druge, čak i kada je malo vremena i pažnje sve što može da im pokloni. Ona zauzvrat dobija nešto što se novcem ne može kupiti — ljubav, poštovanje i iskrene prijatelje koji su isto tako velikodušni (Luka 6:38).

KADA SU MU LJUDI VAŽNIJI OD MATERIJALNIH STVARI. „Bolje je jelo od povrća gde je ljubav nego utovljeni junac gde je mržnja“ (Poslovice 15:17). Dakle, međuljudski odnosi prožeti ljubavlju više vrede od materijalnog blagostanja, jer bez ljubavi ne možemo biti srećni.

Sabina iz Južne Amerike uverila se u vrednost biblijskih saveta. Nakon što ju je muž napustio, morala je da naporno radi da bi izdržavala njihove dve ćerke i sebe. Svakog dana je ustajala u četiri ujutro i radila dva posla. Iako je imala previše obaveza, Sabina je počela da proučava Bibliju. Da li joj je to pomoglo?

Njena finansijska situacija se nije mnogo promenila, ali pogled na život i te kako jeste. Sada je srećnija jer je zadovoljila svoje duhovne potrebe (Matej 5:3). Isto tako, stekla je prave prijatelje među suvernicima. A to što drugima pomaže da saznaju dobru vest iz Biblije čini je još srećnijom.

Biblija kaže da „mudrost opravdavaju njena dela“ (Matej 11:19). Prema tome, prava sreća proizlazi iz primene mudrih biblijskih saveta — da budemo zadovoljni, velikodušni i da nam ljudi budu važniji od materijalnih stvari.