Da li verujete da ljudi mogu rešiti mnoštvo problema koji nam kradu mir i ugrožavaju budućnost? Da bi neki lek bio efikasan, on mora delovati na uzrok problema, a ne samo na simptome.

Na primer, čovek po imenu Tom bio je bolestan i na kraju je umro. Zašto je došlo do toga? „Kada su se pojavili prvi simptomi, niko nije pokušao da otkrije šta ih je uzrokovalo“, napisao je doktor koji je primio Toma kratko pre njegove smrti. Izgleda da su Tomu lekari koji su ga prethodno lečili samo davali lekove koji su mu ublažavali simptome.

Da li ljudi imaju sličan pristup kada su u pitanju svetski problemi? Na primer, u borbi protiv kriminala, države donose nove zakone, uvode video-nadzor i jačaju policiju. Međutim, takve mere, iako donekle donose dobre rezultate, ne rešavaju uzroke problema. Na kraju krajeva, nečiji postupci su uglavnom rezultat njegovih stavova, verovanja i želja.

Danijel iz jedne južnoameričke zemlje koja prolazi kroz ekonomsku krizu kaže: „Nekada smo normalno živeli. Nismo strahovali od oružanih pljački. Ali sada ne postoji bezbedan grad niti selo. Zbog loše ekonomske situacije, ljudi su pokazali kakvi su zaista – pohlepni i bez poštovanja prema tuđem životu i imovini.“

Elajas * je zbog rata pobegao iz jedne zemlje na Bliskom istoku i kasnije počeo da proučava Bibliju. On je rekao: „Porodica i političko-verski sistem podsticali su mnoge mladiće iz mog grada da idu u rat i postanu heroji. Oni na suprotnoj strani bili su podsticani na isto to. Zbog svega toga uvideo sam da nema smisla uzdati se u ljudske vlasti.“

Jedna drevna knjiga mudrosti navodi:

• „Srce [čoveka] sklono [je] zlu od mladosti.“ (Postanak 8:21)

• „Srce je varljivije od svega i na sve je spremno. Ko može proniknuti u njega?“ (Jeremija 17:9)

• „Iz srca izlaze zle misli koje vode do ubistva [...] bluda, krađe, lažnih svedočenja.“ (Matej 15:19)

Čovečanstvo nije uspelo da pronađe lek za sklonost ka zlu, koja postoji u svim ljudima. U stvari, ta sklonost postaje sve izraženija, kao što se vidi iz problema koji su spomenuti u prethodnom članku (2. Timoteju 3:1-5). Takvo stanje vlada iako je ljudima danas dostupna ogromna količina informacija i mogu da komuniciraju lakše nego ikada ranije. Zašto onda nismo u stanju da svet učinimo boljim i bezbednijim mestom? Da li od sebe očekujemo više nego što možemo učiniti? Da li pokušavamo da postignemo nemoguće?

Čak iako bismo nekim čudom mogli izlečiti ljude od sklonosti ka zlu, i dalje ne bismo mogli svet učiniti bezbednim mestom za sve. Zašto? Čovek ima granice.

Jednostavna istina glasi: „Čovek ne može čak ni da upravlja svojim koracima“ (Jeremija 10:23).  Nismo stvoreni da upravljamo sobom. Štaviše, nismo stvoreni da vladamo nad drugim ljudima baš kao što nismo stvoreni ni da živimo pod vodom ili u svemiru.

Na primer, da li ljudi vole kada im drugi govore kako da žive ili kojim moralnim vrednostima da se vode? Da li vole da im drugi određuju kako će gledati na pitanja poput abortusa i smrtne kazne ili da im govore kako da vaspitavaju svoju decu? To su samo neka pitanja koja stvaraju podele među ljudima. Koliko god da nam je teško da to prihvatimo, tačno je ono što Biblija kaže. Jednostavno nemamo ni sposobnost ni pravo da vladamo nad drugim ljudima. Gde onda možemo potražiti pomoć?

Najrazumnije bi bilo da se obratimo svom Stvoritelju. Na kraju krajeva, on nas je stvorio. I uprkos tome što većina misli da nas je zaboravio, to nije istina. U stvari, njegova briga za nas vidljiva je iz mudrosti koju nam je otkrio u Bibliji. Kada razumemo tu jedinstvenu knjigu, bolje razumemo sebe. Tada možemo razumeti i tužnu istoriju čovečanstva. Uviđamo zašto „nacije i vlade nisu ništa naučile iz istorije niti su primenile bilo koju pouku koju su mogle da izvuku“, kao što je davno napisao jedan nemački filozof.

Jedan mudar čovek je jednom rekao da „mudrost opravdavaju sva njena dela“, to jest njeni rezultati (Luka 7:35). Jedan primer takve mudrosti nalazi se u Isaiji 2:22: „Prestanite da se uzdate u čoveka.“ Taj savet nas može zaštititi od lažnih nada i nerealnih očekivanja. Kenet, koji živi u jednom severnoameričkom gradu u kom ima mnogo nasilja, kaže: „Političari svi do jednog obećavaju da će promeniti stvari nabolje, ali to ne mogu. Njihovi neuspesi nas redovno podsećaju da je ono što Biblija kaže mudro i istinito.“

Danijel, kog smo citirali ranije, piše: „Svakog dana se sve više uveravam da ljudi ne mogu uspešno vladati [...] Bankovni račun ili penziono osiguranje nisu garancija za sigurnu budućnost. Video sam da su ljudi koji su se uzdali u to doživeli velika razočaranja.“

Biblija ne samo što nam pomaže da izbegnemo nerealna očekivanja već nam pruža i nadu, kao što ćemo videti u narednim člancima.