Obrazovanje koje se temelji na Bibliji ima neverovatnu moć da nečiji život promeni nabolje. Razmotrimo dva primera: Rikarda i Andresa.

RIKARDO. Sa samo 15 godina postao sam član bande. Moji novi prijatelji imali su jak uticaj na mene. Čak sam sebi postavio cilj da provedem deset godina u zatvoru. Možda to zvuči besmisleno, ali u mom kraju ljudi su s poštovanjem i divljenjem gledali na one koji su bili u zatvoru. Želeo sam da i na mene tako gledaju.

Život mi se vrteo oko svega onoga što je tipično za jednog člana bande: droge, seksa i nasilja. Jedne noći sam učestvovao u pucnjavi. Mislio sam da ću poginuti, ali izvukao sam se nepovređen. Nakon toga sam počeo ozbiljnije da razmišljam o svom životu i svojim ciljevima, pa sam odlučio da se promenim. Ali kako to da uradim? Ko će mi pomoći?

Većina mojih rođaka bila je nesrećna. Imali su mnogo problema. Ali porodica jednog mog ujaka bila je drugačija. Znao sam da su dobri ljudi i da žive po Bibliji. Od njih sam čak saznao da se Bog zove Jehova. Zato sam se ubrzo nakon one pucnjave molio Jehovi, obraćajući mu se po imenu i tražeći pomoć. Nisam mogao da verujem kad mi je narednog dana jedan Jehovin svedok pokucao na vrata. On je počeo da proučava Bibliju sa mnom.

Ubrzo sam se našao pred velikim problemom. Neki iz mog starog društva često su me zvali da izađem s njima. Iako mi nije bilo lako, odbijao sam ih. Bio sam rešen da nastavim da proučavam Bibliju i drago mi je zbog toga. Moj život je postao mnogo bolji i pronašao sam pravu sreću.

Sećam se da sam jednom u molitvi rekao Bogu da sam bio spreman da provedem deset godina u zatvoru da bi me drugi u bandi poštovali. Zato sam ga sada molio da mi dozvoli da se deset godina potpuno posvetim pomaganju ljudima da ga upoznaju, kao što su i meni drugi pomogli. Bog je odgovorio na moju molitvu jer to radim već 17 godina. A mogu i da dodam da nikada nisam bio u zatvoru.

Mnogi od onih s kojima sam se nekada družio služe duge zatvorske kazne. Neki su mrtvi. Kada se osvrnem na svoj život, zahvalan sam svojim rođacima koji su Svedoci. Nisu se ustezali da budu drugačiji i da žive po Bibliji. Poštujem ih više nego što sam ikada poštovao bilo koga u bandi. Iznad svega sam zahvalan Bogu što me je naučio kako da zaista uživam u životu.

 ANDRES. Rođen sam i odrastao u siromašnom kraju, gde su droga, reket, ubistva i prostitucija bili uobičajena pojava. Otac mi je bio alkoholičar i zavisnik od kokaina. On i majka su se stalno svađali i tukli.

Veoma rano sam počeo da pijem i da se drogiram. Veći deo vremena sam provodio na ulici gde sam krao i zatim prodavao ono što sam ukrao. Kad sam bio malo stariji, otac je pokušao da se zbliži sa mnom, ali na sasvim pogrešan način. Naučio me je da švercujem drogu i drugu robu koju bismo zatim zajedno prodavali. Brzo sam zaradio dosta novca. Onda je jednog dana policija došla na moja vrata. Uhapšen sam i osuđen na pet godina zatvora zbog pokušaja ubistva.

Jednog jutra su putem razglasa zatvorenici bili pozvani da prisustvuju biblijskim predavanjima koja su organizovali Jehovini svedoci. Odlučio sam da odem. Ono što sam čuo bilo je logično i zato sam počeo da proučavam Bibliju s njima. Oni nisu razvodnjavali ono što piše u Bibliji, nego su mi pokazali Božja visoka moralna merila.

Ubrzo sam shvatio da neću moći da se promenim bez ičije pomoći, posebno kada su počeli da mi prete zatvorenici kojima se nije dopadalo ono što radim. Zato sam se molio za snagu i mudrost i Jehova mi je pomogao. Čak sam krenuo u „kontranapad“ tako što sam drugima govorio o onome što sam učio iz Biblije.

Kada je došlo vreme da budem oslobođen, bio sam toliko nervozan da sam prosto poželeo da još ostanem u zatvoru. Dok sam odlazio, mnogi zatvorenici su mi mahali. Neki su mi prijateljski govorili: „Srećan put, učitelju.“

Obuzme me strah kada pomislim kako bi moj život izgledao da nisam dozvolio Bogu da me poučava. Veoma sam mu zahvalan što me voli i što nije digao ruke od mene. *